Kriza u Evropi stigla do Srbije: Izvoz pao, domaća ulaganja splasnula

Evropska kriza prelila se u Srbijiu i, iako se to nije videlo početkom godine, podaci za 2022. i tekuću 2023. to pokazuju. Smanjena je proizvodnja i izvoz jer partenri u EU su već tokom 2022. godine bili u predrecesijskom stanju.

I na spoljne problema nadovezali su se oni unutrašnji, jer domaće tržšte nije moglo dovoljno a za ve velikideo proizvoda uopšte, da kompenzuju manju potražnju iz inostranstva.

Ukupan izvoz u 2022. porastao je realno za oko 18%, prvenstveno zahvaljujući rudama, ali od aprila 2023. rast izvoza usporava nominalno na ispod 10% međugodišnje.

Značajan deo izvoza generišu mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom plastičnih proizvoda i mašina za livenje plastike, mašinskom obradom metala i metalnih proizvoda, proizvodnjom manjih mašina i opreme za industriju, izradom nameštaja i proizvodnjom računara i optičkih proizvoda, navodi se u ediciji  Biznis TOP 2022/23 magazina „Biznis i finansije“ (BIF)

Izvoz pobrojanih sektora rastao je od januara 2022. do januara 2023. u realnom obimu za oko 12,8%, dok je u prvih šest meseci tekuće godine realni rast iznosio 9,9%, dostigavši ukupno 5,2 milijarde evra.

S druge strane, izvozni rezultati industrija koje su se razvile uz velike državne podsticaje bili su znatno slabiji. Izvoz automobilske industrije (motorna vozila, pneumatici, električna oprema) realno je porastao svega 1% od januara 2022. do januara 2023. godine, dok u prvih šest meseci ove godine beleži realni pad od 2,5%.

Izvoz osnovnih metala i rude takođe beleži pad od 12,8% u prvoj polovini tekuće godine, najverovatnije usled manje globalne tražnje.

Podaci za ovu godinu koje su za „Biznis i finansije“ dostavili zvanične statistike RZS, PKS i APR, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu.

Zabrinjavajući pad domaćih ulaganja

U srpskoj situaciji najviše zabrinjava sve veći pad domaćih privatnih ulaganja, koja su se 2022. svela na oko 7% BDP-a. A njihovom povećanju svakako ne doprinosi politika koja uporno forsira strane investitore i tako nanosi dugoročnu štetu najkonkurentnijem delu srpske privrede, navodi se ediciji.

Ilustracija: 24sedam/Biznis i Finansije

Prethodne godine privreda u Srbiji je uvećala na godišnjem nivou poslovne prihode za nešto manje od petine, na 17.286 milijardi dinara (oko 147 miliajrdi evra), ukupna dobit je porasla za četvrtinu, na 864 milijarde dinara. Ukupni gubitak bio je veći za 4% i na kraju 2022. je iznosio 3.907 milijardi dinara (oko 33 milijarde evra), navodi se u ediciji na osnovu rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2022. godini.

Lista je sastavljena prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, a rang lista po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

Zavisnost od velikih

Poslovanje velikih kompanija je najviše uticalo na rezultate cele privrede, a koliko je domaće tržište koncentrisano pokazuju podaci da je samo sto preduzeća ostvarilo skoro 30% ukupnih poslovnih prihoda, više od dve petine ukupnog dobitka i preko polovine ukupnog gubitka.

Vodećih 100 preduzeća je realizovalo 5.172 milijardi dinara poslovnih prihoda, a više od petine ovog iznosa je prihodovalo svega pet kompanija. Prvih sto preduzeća po neto dobiti je imalo ukupni dobitak veći od 532 mili jarde dinara, od čega na pet kompanija otpada skoro 43%, dok je pet najvećih gubitaša generisalo gotovo petinu gubitka celokupne privrede.

Gušenje domaćih preduzeća

Ukupne investicije su 2022. zabeležile blagi pad (0,3% - 0,4%), strane direktne investicije su porasle za više od 20%, a javne investicije su realno stagnirale. Iz toga proizilazi da su domaće privatne investicije, za koje inače ne postoji direktna statistika, opale na oko 7% BDP-a, navodi se u analizi radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, objavljenoj u ediciji Biznis Top.

Državna politika je najvećim delom odgovorna za ovaj pad, jer već godinama uporno forsira strane investitore, nanoseći dugoročnu štetu najkonkurentnijem delu srpske privrede, zaključuje se u analizi.

Ilustracija: 24sedam/Biznis i Finansije

 

Mada državni zvaničnici prozivaju privredu da prekomernim povećanjem cena podstiče inflaciju, analiza finansijskih izveštaja koje dostavljaju preduzeća u Srbiji pokazuje da brže uvećanje prihoda od rashoda može da objasni manje od jedne desetine ukupne inflacije.

Prema mišljenju radne grupe Konventa, izuzetak je maloprodaja, odnoos trgovinski lanci, koja je uspela da u celosti prevali teret inflacije na dobavljače i kupce. To ukazuje da u tom sektoru potencijalno postoje povrede Zakona o zaštiti konkurencije, piše mesečnik BiF u godišnjoj ediciji o poslovanju srpske privrede.

U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom

Prošle godine višestruki pobednik je bila „Naftna industrija Srbije“ (NIS), koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode.

NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, na 93,5 milijardi dinara, a prihode za preko 77%, na skoro 500 milijardi dinara. Generisao je 2,9% poslovnih prihoda i 7,5% ukupnog dobitka privrede, pre svega zahvaljujući značajno uvećanim prihodima iz osnovne delatnosti, usled velikog poskupljenja nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu, tj domećem tržištu.

Na drugom i trećem mestu su preduzeća iz rudarskog sektora, kompanije „Srbija Ziđin majning“ iz Bora sa dobiti od 75 milijardi dinara i „Ziđin koper Srbija“, sa zaradom od 35,2 milijardi dinara. Četvrti je „Telekom Srbija“, jedina kompanija među najprofitabilnijom petorkom koja je u domaćem vlasništvu i koja je prošle godine imala zaradu od 13,3 milijarde dinara.

Najveće iznenađenje na listi najprofitabilnijih je petoplasirano preduzeće „SCM Pauer“, ističe se u ediciji Biznis Top.

Ovaj formalno rumunski trgovac strujom koji je osnovao firmu u Srbiji u martu 2022. godine sa samo dva zaposlena, prošlu godinu je završio sa dobiti od skoro 11 milijardi dinara. Ona je generisana prvenstveno iz poslovnih prihoda koji premašuju 16,4 milijarde dinara, a najveći udeo imaju prihodi od prodaje struje matičnom društvu iz Rumunije.

EPS vodi – po gubicima

Među prvih pet sa najvećim poslovnim prihodima, iza prvoplasiranog NIS-a je „Elektroprivreda Srbije“, sa prihodom od 358 milijardi dinara, a slede „Srbijagas“ (220 milijardi dinara), „Deleze Srbija“ (135 milijardi dinara) i „Tigar Tajers“ (13 milijardi dinara).

„Elektroprivreda Srbije“ je istovremeno bila i najveći prošlogodišnji gubitaš, sa neto gubitkom koji je za godinu dana uvećan skoro pet puta, na 73 milijarde dinara, što je gotovo petina ukupnog neto gubitka privrede. Istovremeno, ukupni gubitak ovog javnog preduzeća je kumuliran na skoro 301 milijardu dinara i veći je za trećinu u poređenju sa 2021. godinom.

Na listi pet najvećih gubitaša su i „Ikarbus“, sa neto gubitkom od 25 milijardi dinara, „Arena čenels grupa“ (13 milijardi dinara), kragujevački „Fijat“, odnosno FCA grupa (12 milijardi dinara) i preduzeće „Rio Sava“, koje je pret hodne godine zabeležilo minus od 10 milijardi dinara.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi