Strahuju za Folksvagen: Na ivici smo ambisa, kaže novi direktor

Prezentacija menadžerskom timu, koju je početkom jula održao novi direktor „Folksvagena“ za masovno tržište, Tomas Šafer, nije bila jedno uobičajeno „sastančenje“. Na prezentaciji su izrečene neke ozbiljne reči, koje ne prijaju uhu ni prosečnog Nemca ali ni vozača u Srbiji, gde je „folksvagen“ i dalje omiljeni brend.

Razlozi za zabrinutost menadžmenta ovog nemačkog proizvođača automobila iz Volfsburga su pre svega visoki troškovi proizvodnje, stalni pad potražnje, rastuća konkurencija, ali i niz drugih faktora, navodi britanski nedeljnik „Ekonomist“.

- Došli smo na ivicu ambisa - upozorio je bez okolišanja Šafer.

On je praktično ponovio upozorenje koje je još 2011. godine izrekao Stiven Elop, direktor finske „Nokije“, koji je nedugo nakon preuzimanja kormila u kompaniji rekao da se stanje u toj firmi, tada još uvek najvećem svetskom proizvođaču mobilnih telefona, može uporediti sa "platformom (za naftu) u plamenu".

Poznato je da u slučaju „Nokije“ upozorenje i poziv za buđenje nisu pomogli, jer je samo nekoliko godina kasnije ta kompanija zatvorena, a poslovi sa mobilnim telefonima prodati su „Majkrosoftu“ (koji ga je potom ugasio).

Da li bi i „Folksvagen“, moćna matična grupa koja poseduje devet drugih brendova, zaista mogao da doživi sličnu sudbinu i ukoliko je odgovor potvrdan šta bi to značilo za najveću evropsku ekonomiju?

Neposredna implozija „Folksvagenove“ proizvodne mašinerije izgleda malo verovatna jer je u 2022. godini, na osnovu ostvarenih prihoda, ova kompanija bila najveći proizvođač automobila na svetu.

Krajem jula je objavljeno da je u prvoj polovini 2023. godine prodaja porasla za 18 odsto, na 156 milijardi evra, dok su domaći konkurentski „BMW“ i „Mercedes-Benz“, ostvarili skoro upola manje prihode.

Ipak, kako navodi „Ekonomist“, katastrofa više nije nezamisliva i nemački industrijalci osećaju veliku zabrinutost zbog neizvesne budućnosti.

Problemi i kod kuće i sa Kinom

Na osnovu podataka IFO instituta za ekonomska istraživanja pri Univerzitetu u Minhenu, u julu je indeks poslovnog poverenja u padu, već treći mesec u kontinuitetu.

Uticajni nemački poslovni krugovi na Šeferovu listu razloga za zabrinutost dodaju i druge faktore, od birokratije do delikatne geopolitičke situacije i trgovine sa Kinom.

Proizvođači automobila su više izloženi ovim izazovima od većine drugih industrija jer moraju da se uhvate u koštac sa nekoliko globalnih transformacija odjednom: moraju da elektrifikuju svoja vozila i nauče da razvijaju savremene softvere.

Insajderi iz autoindustrije priznaju da će neke fabrike automobila morati da se smanje ili čak da budu zatvorene, a ista sudbina čeka i mnoge dobavljače, posebno one koji prave delove za motore sa unutrašnjim sagorevanjem i menjače kojih nema u električnim vozilima.

Nemačka automobilska industrija takođe mora da se pozabavi sve prisutnijim problemima koje nameće kineska ekonomija.

Nakon što su tokom poslednjih decenija i tri velike nemačke automobilske kompanije mogle da ostvaruju koristi od brzog ekonomskog rasta azijskog giganta i u drugoj polovini 2022. godine u Kini ostvarile oko 40 odsto svojih prihoda, sada osećaju negativne posledice velikog finansijskog preokreta.

Folksvagen je upravo smanjio prognozu svojih globalnih isporuka uglavnom zbog usporavanja prodaje u Kini, a složena geopolitička situacija bi mogla dodatno da pogorša situaciju.
Kineski konkurenti su počeli da šire svoje poslovanje u inostranstvu, posebno u Evropi, a prošle godine Kina je po prvi put izvezla više automobila od Nemačke: oko tri miliona nasuprot nemačkom izvozu od 2,6 miliona vozila.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi