Kako su srpski biznismeni stekli prvi milion: Prodavali posuđe, pravili ašove, izvozili drva i stvorili imperije!

Od izrade alata za razbijanje betona, pravljenja ašova i motika, preko prodaje posuđa i izvoza drva pa do bagatelne kupovine propalih firmi, „razvojni put“ srpskih biznismena je svakako živopisan. Prve velike pare zaradili su, kako su i sami isticali, na sasvim običnim poslovima ali priznaju da su ipak imali njuh za dobar biznis.

Većina najimućnijih srpskih biznismena svoje bogatstvo stekla je devedesetih godina 20. veka, ili barem dobar deo njih. Neki su, poput Bogoljuba Karića, krenuli od male radionice u kojoj su pravili motike i plugove, dok su drugi, kao Miodrag Kostić, jeftinom kupovinom propalih firmi ušli u ozbiljniji biznis i zahvaljujući takvim potezima izgradili poslovnu imperiju.

Većina njih našla se na regionalnoj Forbsovoj listi najbogatijih Srba, dok je prvi čovek „Delta holdinga“ Miroslav Mišković u zenitu slave 2008. proglašen za jednog od najbogatijih biznismena na Balkanu, kada je prema tadašnjoj proceni „Forbsa”, njegovo bogatstvo iznosilo čak oko šest milijardi evra.

Tri šećerane za po tri evra

O tome kako su započeli biznis i kako su se obogatili, mnogi od njih su i javno govorili. Tako je u ispovesti u knjizi „Biznis klasa” Miše Brkića, koja je objavljena pre dve godine, Mišković otkrio da je „Delta“ prvi million zaradila još 1991. na izvozu drveta iz Bosne.

– Dobili smo zajam od milion maraka od Tršćanske banke, sa sedam odsto kamate, prevashodno na bazi imena Miroslav Mišković. Te pare smo replasirali u Srbiji s 15 odsto mesečne kamate. Kad je posao završen, banci smo platili kamatu. Došlo je vreme za naplatu kredita, a nama je ostajalo 30-40 odsto dobiti na ime kursnih razlika. Iz zarade od tog posla kupili smo drva u Bosni i počeli da ih izvozimo. Za četiri-pet meseci zaradili smo milion maraka – rekao je Mišković, ali i dodao da, za razliku od drugih, dobijeni novac nije ulagao u kuće, automobile, jahte, avione, luksuz, već u dalji razvoj firme.

Vlasnik „MK grupe“ Miodrag Kostić postao je poznat široj javnosti kada je 2003. kupio tri šećerane za po tri evra, a tada je i dobio nadimak „kralj šećera“. Počeo je da zarađuje još u 15. godini, noseći džakove cementa. Prvu zanatsku firmu osnovao je 1983. godine i počeo da se bavi proizvodnjom kukuruznih pahuljica. Kako je istakao u ispovesti u knjizi „Biznis klasa”, Voren Bafet mu je uzor. Osnov Baferove filozofije je „kupuj firme kad im drugi ne vide vrednost i to radi na dugi rok”. Na primeru šećerana je očigledno da se i Kostić vodio tom parolom.

Nema snove, samo planove

Petar Matijević, prvi čovek Industrije mesa „Matijević“, bio je vlasnik restorana i picerije u Zagrebu, ali je devedesetih godina sve prodao i preselio se u Novi Sad. U intervjuu za hrvatske medije 2016. godine je istakao da čovek, da bi uspeo, mora da ima viziju. On je od male zanatske radnje napravio vodeću firmu u proizvodnji mesa. Nakon što je početkom devedesetih kupio nekoliko kombinata u Vojvodini, osnovao je mesnu industriju, zbog čega danas nosi nadimak „srpski kralj mesa“.
Filip Cepter je jedan od retkih biznismena koji je najveći novac stekao u inostranstvu i tek onda se vratio u Srbiju. Posle diplomiranja je otišao u Austriju, gde je radio kao prodavac kuhinjskog posuđa. Upravo na tom poslu, nakon što je 1986. godine u Beču osnovao preduzeće „Cepter“ za proizvodnju kvalitetnog posuđa, zaradio je više milijardi. Odgovarajući na pitanje jednog nedeljnika koji san bi još želeo da ostvari, Cepter je odgovorio: „Ja nemam snove, imam samo planove.“

Para vrti gde burgija neće

Bogoljub Karić je bio bogat još u vreme Josipa Broza, ali je ipak basnoslovno bogatstvo stekao u vreme Slobodana Miloševića. Kako je istakao, kroz posao ga je uvek vodila izreka: „Para vrti gde burgija neće“.

On je sedamdesetih godina u garaži u Peći zajedno sa braćom i sestrom napravio radionicu za izradu ašova, motika i plugova. Firma „Tehničar” brzo je prerasla u prvu privatnu fabriku u Istočnoj Evropi pod imenom „Kosovo univerzum”.

– Prve velike pare zaradio sam kao mladić. Prolazio sam pored nekog otpada u Peći i tamo video gomilu starih amortizera kako propadaju. Sinula mi je ideja da se taj odlični čelik može iskoristiti da se od njega napravi alat za razbijanje betona i zidova. I ta je alatka preplavila i naše i inostrane radnje. Bile su to prve velike pare, zarada je bila ogromna – naglasio je Bogoljub Karić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi