Nafta uporno poskupljuje, Nemci i dalje kupuju od Rusa

Cena nafta polako se vraća na neprijatne nivoe iz 2022. godine. Juče je brent na berzi u Londonu prešao 86,5 dolara za barel, dok se danas trguje na nivou iznad 86. Razlog je jednostavan i očekivan, Kina se probudila brzo i sada joj treba čak i od 35 odsto goriva više nego lani.

Kineski BDP je prognoziran na nivou od „oko pet odsto“ za ovu godinu, što je nešto manje od 5,5 odsto koliko je bio cilj za prošlu godinu. Međutim, Kinezi uvek mogu da iznenade, kao što su to učinili sada sa veoma brzim oporavkom nakon ukidanja „zero kovid“ politike.

Cenu nafte preko Pacifika naduvava i pritisak investitora koji su zabrinuti kuda bi energetika mogla da krene nakon sledećeg obraćanja predsednika Federalnih rezervi SAD, Džeroma Pauela ove nedelje.

- Sirova nafta se nalazi između čekića optimizma zbog kineskog otvaranja i nakovnja zbog mogućnosti da oštra politika Feda našteti ekonomiji SAD – kaže za Rojters Vandana Hari, iz analitičarske firme „Vanda insajts“.

Screenshot: Bloomberg

 

Kod Nemaca prevladava racionalnost

I pored velike pompe kojom su najavljivane serije sankcija EU protiv Rusije, zbog rata u Ukrajini, i zabrane uvoza ruske nafte 2022. a potom i derivata početkom februara 2023, i dalje velika količina ruskog goriva stiže u Evropu.

Screenshot: Visual Capitalist

Kina jeste najveći kupac ruskih energenata ali odmah iza nje su Nemačka i Turska. Nemačka samo ruskog gasa i dalje uvozi za više od 12 milijardi dolara, mada će je Turska vrlo brzo preteći na trećem mestu ruskog izvoza, piše Oilprice.

Koliko se Nemci racionalno ponašaju pri nabavci energenata za svoju privredu i građane, pokazuju podaci Nikole Kontija iz „Vižual kapitalist“ (Visual Capitalist), prema procenama Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).

Od početka rata, Rusija je zaradila 315 milijardi dolara izvozom fosilnog goriva u svet, od čega je 149 milijardi stiglo iz EU.

Bilo je očekivano da Kina iskoristi trvenje Rusije i Zapada, što se i ostvarilo kroz uvoz sirove nafte po povoljnoj ceni vredne 55 milijardi dolara.

Ali ni Nemci nisu gubili vreme, pa je uvezeno fosilnih goriva za 12 milijardi dolara od početka agresije. Sada je taj uvoz znatno pao, bar zvanično. Nakon uvođenja i zabrane na uvoz dizela, i ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara za barel, EU je smanjila dnevni uvoz ruskog crnog zlata i gasa za 85 odsto. Sa 774 milion dolara dnevno u piku u martu 2022. na 119 miliona dolara 22. februara 2023.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi