Mikrobima do zlata iz mobilnih telefona: Ekološko „rudarenje“ na Novom Zelandu

 

Mobilni telefoni, tableti, laptopovi, pametni satovi… sve te moderne spravice danas brzo potroše svoj vek trajanja i onda od uređanja za povezivanje i zabavu postanu ekološki teret za celu planetu.

Ovakva „odbacivačka“ potrošačka kultura, koja je počela da zatrpava deponije elektronskim otpadom, trebalo bi da sobom nosi i odgovornost potrošača da odgovarajuće zbrine svoj stari uređaj čim pohrli u prodavnicu da kupi najnoviji model.

Ali, pošto to nije tako, zabrinutost za ekologiju donosi i prilike da hemija i hemičari, dosad glavni akteri u proizvodnji najvećih zagađivača planete, dobiju i pozitivnu ulogu njenih spasilaca. Neke kompanije u svetu preokreću stvar i hemija postaje nešto čime se na odbačenim telefonima zarađuje.

Ne recikliramo ni petinu elektronskog otpada

Poslednji izveštaji kažu da je 2019. godine „proizvedeno“ 54 miliona metričkih tona e-otpada a samo manje od 18 odsto je dokumentovano kao sakupljeno i reciklirano. A „Global E-waste Monitor 2020“ nam je u julu saopštio da takav otpad sadrži veoma štetne supstance kao što su živa, hidrohlorofluorokarbonati, hlorofluorokarbonati i bromirani usporivači gorenja, klasa opasnih hemikalija koji se dodaju plastici u električnim aparatima radi prevencije požara.

CNBC navodi primer firme Mint inovejšen (Mint Innovation), tehnološke firme za čišćenje iz Oklenda na Novom Zelandu.

– Mi razvijamo biološki proces za izdvajanje dragocenih metala iz neobičnih stvari kakve su spravice iz elektronskog otpada – kaže Oli Kraš, glavni tehnološki menadžer.

Mintov sistem sav otpadni materijal pretvori u zrnca nalik na pesak, pa u rastvor iz kojeg se izdvajaju metali, poput zlata, kroz procese zvane biorefinacija i biosorpcija. U ceo proces uključeni su i mikrobi koji se, pošto su prekriveni otpadnim zlatom, filtriraju i od njih se pravi pasta a on nje čvrstvo zlato.

– Na primer, elektronske matične ploče sadrže mnogo čipova, oni sadrže mnogo vrednosti , pa želimo da smo sigurni da je sve iskorišćeno. – kaže Kraš.

Kameron Veber, stariji predavač hemije Univerziteta u Oklendu, kaže da gotovo pedeset odsto vrednosti koja se dobija iz elektronskog otpada dolazi od zlata koje je korišćeno u elektronskim kolima.

U Mintu kažu da se neće zaustaviti samo na zlatu. Već imaju projekte, recimo, izdvajanja paladijuma iz automobilskih katalizatora.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi