Srbiji od EU 263 miliona evra za sedam projekata namenjenih zelenoj ekonomiji

Operativni odbor EU i država članica, uz sufinansiranje Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), odobrio je 263 miliona evra bespovratne pomoći EU za sedam projekata u Srbiji namenjenih zelenoj ekonomiji.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je tim povodom da su ta sredstva pokazatelj konkretnih koristi od procesa evropskih integracija.

TANJUG/ JADRANKA ILIC

 

Projekti su iz oblasti energetike, životne sredine i transportne infrastrukture, a plan je da u okviru njih bude obnovljena Deonica Paraćin – Međurovo na pruzi Beograd – Niš,  dok će stanovnici beogradske opštine Palilula dobiti moderan kanalizacioni sistem.

Takođe, ovom investicijom energetski sektor Srbije biće unapređen novim kapacitetima za obnovljivu energiju na Vlasini i u Kostolcu, saopštili su iz organizacije EU za tebe.
Miščević rekla je da će ova sredstva, čiju su namenu zajednički isplanirali Evropska unija i naša država, značajno doprineti da građani širom Srbije žive bolje.

"Rezultate će građani videti vrlo brzo – znatno će se ubrzati putovanje vozom od Niša do Beograda i biće unapređena bezbednost putnika, poboljšaće se proizvodni kapaciteti našeg energetskog sistema i to naročito iz obnovljivih izvora korišćenjem energije vetra, ali i smanjiti gubici u transmisionom sistemu", istakla je ona. 

Prema njenim rečima stanovnicima Koteža, Borče i Krnjače značajno će biti unapređeni uslovi života jer će prvi put biti izgrađen savremeni sistem za upravljanje otpadnim vodama u tom delu Beograda, na levoj obali Dunava. 

Miščević je naglasila da su ovi projekti upravo oni koji pokazuju koristi i pre samo članstva u Uniji.

Ona je podvukla da nam Evropska unija donošenjem odluke da odobri ovih sedam projekata pomaže da taj cilj i dostignemo što je pre moguće i da smo joj na tome veoma zahvalni.
Odobrena sredstva EU komplementarna su sa zajmom Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačkog Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW), kao i sa učešćem Srbije. 

Ambasador Evropske unije u Republici Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da vremena velike energetske i ekonomske krize zahtevaju blagovremenu reakciju i značajnu pomoć kritičnim sektorima uz posvećenost životnoj sredini i za bržem razvoju lokalnih zajednica u Srbiji. 

"Već sprovodimo zajedno velike projekte poput gasnog interkonektora Srbija – Bugarska i Transbalkanski elektroenergetski koridor, deonica pruge od Beograda do Niša na Koridoru X i oni su od velikog značaja, ne samo za privredu već i za lokalne zajednice i za povezanost. Oni stvaraju nova radna mesta, omogućavaju pristup boljim uslugama i boljoj životnoj sredini", zaključio je Žiofre.

TANJUG/ Rade Prelic

 

Iz organizacije "EU za tebe" saopštli su da će u narednih sedam godina, EU će mobilisati do 30 milijardi evra u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, kroz Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je pokrenut 2020. godine. 

Sledeći EIP projekti za Srbiju su već odobreni 2022. godine: Uklanjanje nemačkih potopljenih plovila iz Drugog svetskog rata sa sektora Dunav–Prahovo; Železnička obilaznica oko Niša; Železnička deonica Stalać–Đunis, Transbalkanski elektroenergetski koridor; Napredni sistem za daljinsko očitavanje brojila u Kraljevu, Čačku i Nišu, Uvođenje širokopojasnog pristupa u ruralne krajeve i izgradnja Univerzitetske dečje bolnice Tiršova 2 u Beogradu.

EU je uložila više od 830 miliona evra u energetski sektor u poslednje dve decenije. 

Podrška EU energetskom sektoru u Srbiji u 2022. procenjena je na 100 miliona evra. 

Pored toga, Evropska unija će Srbiji obezbediti 165 miliona evra direktne budžetske podrške kako bi građani i mala i srednja preduzeća mogli da plaćaju energiju i da se izbore sa trenutnom energetskom krizom.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi