Svetska banka: Na Balkanu 300.000 ljudi zapalo u siromaštvo, bilo bi gore bez mera pomoći

Svetska banka u najnovijem izveštaju za region Zapadnog Balkana predviđa u 2020. godini pad ekonomske aktivnosti za 4,8 odsto. Nezaposlenost u regionu je, kako ističu, zaključno sa junom, porasla za polovinu procentnog poena, i „ugasila“ 139.000 radnih mesta.

Svetska banka procenjuje da je još 300.000 građana zapalo u siromaštvo na Kosovu i u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji. Ipak, kako navode, to je više nego dvostruko manje nego što bi bilo da države nisu sprovele mere kojima su reagovale na pandemiju.

– Region Zapadnog Balkana skliznuo je usled pandemije kovida 19 u duboku recesiju, uz pad kako domaće tako i inostrane tražnje i poremećaje lanaca vrednosti, što je u svih šest zemalja regiona dovelo do prelaska ekonomskog rasta u 2020. u negativnu teritoriju – navodi se u izveštaju.

Pandemija, kako dodaju, dovodi do novih izazova na tržištima rada u regionu i preti da poništi napredak koji su ove zemlje ostvarile u sprovođenju socijalnih mera.

– Baš kao i u većem delu sveta, pandemija kovida 19 i dalje ozbiljno utiče na građane Zapadnog Balkana, čime ugrožava kako zdravlje, tako i ekonomsko blagostanje ljudi u svih šest zemalja – kaže Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Prioritet – stavljanje zdravstvene krize pod kontrolu

Kako naglašava, koliko god da je situacija loša, bila bi daleko gora da vlade nisu od samog početka krize preduzele hitne mere.

– Prvi prioritet je i dalje stavljanje zdravstvene krize pod kontrolu i ograničavanje ekonomske štete. Kreatori politika u ovom regionu moraće da se usredsrede na jačanje osnovnih ekonomskih parametara da bi omogućili otporan oporavak – istakla je Linda Van Gelder.

Prema nalazima izveštaja, svih šest zemalja regiona brzo je uvelo mere u cilju zaštite života i prihoda svojih građana. Uvođenje obimnih mehanizama za očuvanje radnih mesta, kako se navodi u izveštaju, uključujući i subvencije za zaposlene, pomoglo je da se preduprede neke od najtežih posledica pandemije po zaposlenost, dok su programi socijalne pomoći, poput gotovinskih transfera, pomogli da se najosetljivije grupe u ovom regionu zaštite tokom trajanja mera izolacije i drugih ograničenja.

– Uprkos svim ovim merama, međutim, kriza je poništila poboljšanja ostvarena u pogledu učešća radne snage, a preti da ugrozi i napredak postignut na polju smanjenja siromaštva. Sve te izazove dodatno komplikuje dramatičan rast fiskalnih deficita širom regiona, jer države nastavljaju da troše više da bi ublažile pad ekonomske aktivnosti dok im javni prihodi istovremeno strmoglavo padaju – ističe se u saopštenju Svetske banke.

Oni zaključuju da će, uz neizvesnost završetka ekonomske krize, pritisci na tržišta rada i prihode biti verovatno prisutni mesecima.

Nezahvalna situacija

– Pored poboljšanja zdravstvenih sistema i snažnih mehanizama socijalne zaštite, kreatori politika u regionu moraće da preduzmu mere za unapređenje ljudskog kapitala, izgradnju snažnijih institucija i jačanje vladavine prava. Nezahvalna situacija u kojoj države moraju da povećavaju potrošnju uprkos padu javnih prihoda dovodi do dodatnog pritiska da kao prioritet postave fiskalnu održivost, uključujući i kroz unapređenje javne potrošnje i snažnije poštovanje poreskih obaveza – kaže Linda Van Gelder.

U izveštaju se navodi i da će brzina oporavka, na kratak rok, zavisiti od toka pandemije, dostupnosti vakcine koja bi omogućila normalizaciju ekonomske aktivnosti i stabilnog oporavka glavnog trgovinskog partnera regiona, Evropske unije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi