Kvartalni monitor: BDP će porasti do tri odsto, inflacija do 12 a hrana je skupa jer...

Postoji velika neizvesnost oko stope rasta BDP u ovoj godini, ali je procena da se može očekivati da on bude oko tri odsto, rečeno je danas prilikom predstavljanja 68. broja "Kvartalnog monitora", biltena Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Urednik izdanja Milojko Arsić,  profesor Ekonomskog fakulteta, objasnio je da na BDP, pored krize zbog rata u Ukrajini i cene energenata kao globalnih problema, utiču i specifični problemi Srbije u sektoru energetike za koje nije, kako je rekao, najsigurnije kako će biti razrešeni.

- Prilično izvesno je da će povećanje kamatnih stopa usporiti rast privrede dodatno, inflacija će biti veća i dugotrajnija nego što je predviđeno. Poremećaji na strani ponude nastali su zbog kovida i rata ali za njih postoje i sistemski razlozi, odnosno fiskalna i monetarna ekspanzija. Očekujem da će se inflacija produžiti i na drugu polovinu 2022. godine. Sasvim izvesno da je za smanjivanje inflacije potrebno da se preduzmu restriktivne mere fiskalne i monetarne politike, da se povećaju kamate, smanji količina novca, smanji fiskalni deficit... Moglo bi se očekivati da ćemo godinu završiti sa 12 odsto inflacije - rekao je Arsić.

Dodao je da inflacija zavisi i od toga šta će Srbija uraditi sa cenama energenata koje su kod nas porasle znatno manje nego u EU.

- Ako bi podigli cene gasa na nivo cene koju plaćamo pri uvozu, a cenu struje uskladili sa troškovima, imali bismo dodatno povećanje inflacije - rekao je Arsić i napomenuo da je na Vladi izbor da li ćemo imati inflaciju ili će rasti državni dugovi.

Istakao je da ograničene cene u energetici dovode do relativno velikog rast dugova, pre svega u „Srbijagasu“ i „EPS-u“.

Arsić je rekao da su povećani deficiti u trgovini sa svetom, kao i da je jedina oblast gde su i dalje solidne performanse tržište rada.

Zašto je u Srbiji skup(lj)a hrana

Odgovarajući na novinarsko pitanje o ocenio Evrostata da Srbija ima najskuplju hranu i bezalkoholna pića u regionu, Arsić je ocenio da je to očekivano, jer su cene povezane sa nivoom razvijenosti.

- Mi smo najrazvijenija zemlja na Zapadnom Balkanu, koji je najmanje razvijen deo Evrope. I onda je posledica da su naše cene nešto veće u većini oblasti nego u drugim zemljama tog regiona - rekao je on.

Arsić je ocenio da su cene hrane očekivane i u skladu sa našim nivoom razvijenosti.

- Iznenađuje me cena elektronike koja je ovde viša nego u EU što govori o tome da ovde postoje neka vrsta oligopola, dogovaranja o cenama, to je neočekivano - rekao je on.

Dodao je da ako gledamo sve naše cene, one su niže nego u EU, te istakao da će kako se nivo razvijenosti bude približavao i cene rasti.

Odgovarajući na pitanje o najavljenom povećanju penzija i plata on je rekao da treba sačekati da se vidi šta će biti usvojeno od tih najava posle konsultacija i sa MMF-om.

- Mislim da ta najava nije primerena aktuelnoj fiskalnoj poziciji Srbije, niti kretanjima u oblasti inflacije. Nije dobro da se dodatno povećavaju rashodi za plate i penzije više od stope inflacije u ovakvim okolnostima - rekao je on.

Najavljeno povećanje uporedio je sa povećanjem penzija koje bi u 2023. donela švajcarska formula, koje bi sa sadašnjim rastom plata i inflacijom, po toj formuli, iznosilo oko 12 odsto.

- Bilo bi mnogo bolje da se primeni švajcarska formula, da u ovakvim okolnostima ne budemo izdašniji, a da se onda u 2023. godini trudimo da rast inflacije bude što manji. Tako bi bi moglo da se obezbedi realno povećanje standarda građana  – smatra Milojko Arsić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi