NBS smanjila prognozu rasta privrede: Sve zbog manje tražnje i slabijeg izvoza

18.05.2022

12:57

0

Centralna banka je procenu privrednog rasta Srbije korigovala za 0,5 odsto niže nego što je predviđala u februaru ove godine

NBS smanjila prognozu rasta privrede: Sve zbog manje tražnje i slabijeg izvoza
Tanjug/Miloš Milivojević

Direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Savo Jakovljević izjavio je danas da je NBS revidirala naniže prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) zbog međunarodnih faktora, odnosno manje tražnje i manjeg izvoza srpskih firmi na tržište evrozone.

NBS je procenu privrednog rasta Srbije korigovala na nivo od 3,5 do 4,5 odsto, što je za 0,5 odsto niže nego što je centralna banka predviđala u februaru ove godine.

Šta je podiglo inflaciju?

Jakovljević je, tokom predstavljanja Izveštaja o inflaciji NBS, takođe naveo da je projekcija godišnje inflacije povećana za 2,8 procentnih poena sa 6,4 u februaru na 9,2 odsto u aprilu zbog uticaja spoljnih faktora.

- Četiri fatora utiču otprilike sa po jednom četvrtinom na povećanje projekcije inflacije za ovu godinu - rekao je on.

Rast cena nafte, kako je objasnio, utiče sa 0,7 procentnih poena, cene uvoznih proizvoda u evrozoni sa 0,8 procentnih poena, cene voća i povrća sa 0,7 procentnih poena, dok rast cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda utiče sa 0,4 procentna poena na povećenju projekcije inflacije za ovu godinu.

On je podsetio da je cena nafte porasla sa 90 dolara po barelu pre početka sukoba u Ukrajini na 130 dolara, a trenutno se kreće od 109 do 113 dolara za barel.

Cene voća i povrća će padati

Jakovljević je dodao da Srbija ima nižu inflaciju od zemalja u regionu u kojima je ona dvocifrena, zahvaljujući tome što se Vlada Srbije odrekla dela akciza na derivate.

Takođe je naveo da je na rast cena voća i povrća uticalo povećanje cena mineralnih đubriva, derivata i drugih sirovina. Cene vođa i povrća će, kaže, početi da padaju, ali kasnije nego što se očekivalo i sa višeg nivoa.

Jakovljević je rekao da se deficit platnog bilansa procenjuje na oko 6,5 odsto na nivou cele godine, pri čemu na njegovo kretanje najveći uticaj ima rast cene nafte, derivata i drugih energenata koji se uvoze, ali da postoji nada da će uz normalizaciju cene energenata do kraja godine deficit biti vraćan na nivo od pet procenata.

BONUS VIDEO:

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi