Posledice novog "zaključavanja": Koliku cenu će platiti srpska privreda i da li je oporavak blizu?

26.12.2020

07:55 >> 08:14

0

Autor: S. Gavrić

Treći talas korone ugrozio je uobičajeno dobro decembarsko poslovanje kompanija širom Evrope, što ni nas nije zaobišlo

Posledice novog "zaključavanja": Koliku cenu će platiti srpska privreda i da li je oporavak blizu?
Pixabay

Oporavak srpske privrede u 2021. godini biće postepen, a preduzećima će najteže pasti prvih nekoliko meseci, ne samo zbog toga što ih čekaju prispele odložene poreske obaveze, već i zbog novog talasa korone i “zaključavanja“ evropske privrede, ističu domaći ekonomski stručnjaci.

Zbog toga će srpskim kompanijama, kako navode ekonomisti, najveći problem predstavljati očuvanje tekuće likvidnosti i priliva, odnosno održavanje samog procesa poslovanja.

Izgubljen decembar

Dragoljub Rajić; Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za 24sedam da će se posledice po privredu zbog ponovnog “zatvaranja“ u decembru osetiti početkom 2021. godine.

– Decembar je jako loš, i to ne samo u Srbiji, već u čitavoj Evropi. To je veliki problem jer je taj mesec obično najbolji u godini, tada sve radi punom parom i na osnovu toga se “živi“ u januaru i februaru koji su standardno “mrtvi“ za poslovanje – objašnjava Rajić.

Prema njegovim rečima, privredna aktivnost je dosta pala u decembru, i to ne samo u ugostiteljstvu i turizmu koji su najviše pogođeni krizom, već u svim oblastima.

– U većini evropskih zemalja uvedena su nova ograničenja zbog korone, i to je loše za sve – naglašava Rajić.

On posebno ističe i dodatno opterećenje za srpske privrednike jer im sada u januaru stižu na naplatu odloženi porezi i doprinosi.

– U ovom trenutku preduzeća već ulaze u 2021. sa nekim minusom. Pored toga, imaće i nove namete, kao što je veći porez na imovinu, nova taksa za unapređenje životne sredine i troškovi fiskalizacije. I na taj način naši izvoznici neće biti konkurentni na stranom tržištu jer će im se troškovi povećati – kaže Rajić.

Ovaj put skromna pomoć?

Da će oporavak srpske privrede biti postepen slaže se i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić. Kako je istakao, očekuje se produženje talasa epidemije i na prvi i drugi kvartal 2021. godine, dok će pomoć države privredi i građanima biti skromna, a oporavak privrede postepen.

Pročitajte još

– Snažniji rast očekuje se tek u drugoj polovini godine, zbog napuštanja ili slabljenja epidemioloških mera. Oporavak neće biti skokovit zbog dugoročnih negativnih posledica krize, kao što su pogoršanja finansijskih performansi preduzeća, rast nezaposlenosti, rast procenta loših kredita – naveo je Arsić.

I on je istakao da će se evropske privrede sporo oporavljati, pa će i finansijske performanse njihovih preduzeća biti pogoršane, a investicije u inostranstvo neminovno odložene.

Kako kaže, rast broja stečajeva preduzeća, rast nezaposlenosti i pogoršanje finansijskih perfomansi preduzeća koji se očekuju, pogoršaće naplatu kako tekućih, tako i odloženih poreskih obaveza. To će, s druge strane, uticati i na punjenje budžeta.

– Postoji rizik da fiskalni deficit u narednoj godini bude veći od planiranih tri odsto BDP-a i da će se kretati u intervalu od četiri do pet odsto – naveo je Arsić.

Opasnost po budžet

Upravo na tu opasnost upozorava i Fiskalni savet. Kako su naveli u izveštaju o oceni budžeta za 2021. godinu, javne finansije je trebalo “planirati restriktivnije“.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta; Foto: screenshot parlament.gov.rs

– Predlogom budžeta za 2021. predviđen je deficit Republike od 178,5 milijardi dinara, tri odsto BDP-a, i neznatno veći deficit na nivou opšte države od oko 180,3 milijardi. Ovaj plan, međutim, počiva na optimističnoj pretpostavci da će rast BDP-a u 2021. biti visokih šest odsto koja lako može da se ne ostvari – ističe se u izveštaju Fiskalni savet.

Kako dodaju, u slučaju nižeg privrednog rasta javni prihodi se ne bi realizovali po planu, pa bi deficit mogao biti osetno veći od tri odsto BDP-a, blizak četiri odsto.

– A učešće javnog duga u BDP-u umesto da se zakoči nastavilo bi da raste, preko 60 odsto BDP-a. Ukoliko se u 2021. nastave i nepovoljne epidemiološke okolnosti, možda će biti neophodan i novi paket pomoći privredi koji bi dodatno opteretio javne finansije – zaključuje Fiskalni savet.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam