Dragoljub Rajić za 24sedam: Veliki izazovi za srpsku privredu, država da redukuje poreze i smanji parafiskalne namete

Privrednike očekuju brojni izazovi, a pre svega treba se izboriti sa značajnim padom tražnje na evropskom i drugim tržištima. Sada je već izvesno da će se kriza tražnje nastaviti i početkom 2021. godine, a verovatno i tokom cele godine. Istovremeno, u Srbiji dolaze na naplatu odloženi porezi i doprinosi iz prolećnih meseci, odloženi porez na dobit i servisiranje kredita za likvidnost, kaže za 24sedam Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku u Srbiji.

On navodi da će, po nekim procenama, kod onih koji su prihvatili mogućnost odlaganja ukupno opterećenje poslovanja početkom 2021. porasti od 15 do 37 odsto.

– Tako će i u produženim uslovima smanjene tražnje biti teško održati poslovanje. Samo oni koji budu dovoljno racionalni i umešni u raspolaganju svojim sredstvima mogu da se nadaju da će njihove firme izbeći veće finansijske probleme ili bankrot – smatra Rajić.

On je u intervjuu za Portal 24sedam istakao da su zbog krize izazvane pandemijom najveći problemi s kojima se suočavaju posebno mala i srednja preduzeća finansijska nesigurnost, mali promet koji je stalno “na ivici” održivosti, ali i povećana neefikasnost državne i lokalne administracije zbog birokratskih procedura.

Ko je najugroženiji u ovakvoj situaciji?

– Za čitav niz delatnost kao što je ugostiteljstvo, industrija zabave, sporta, usluge edukacije i slično, ograničavanje radnog vremena i mere protiv širenja korona virusa predstavljaju dodatno ograničenje i direktno ugrožavaju opstanak hiljada privrednih subjekata.

Da li država može da priušti još jedan paket pomoći privredi?

– To je pitanje za državu i one koji upravljaju njenim finansijama. Vidimo da je deficit budžeta dostigao 2,9 milijardi evra i uprkos obećanjima zvaničnika da je sve pod kontrolom, taj novac će država morati da vrati kreditorima. To opet znači da će morati da ga uzme prvenstveno iz privrede u narednim godinama. Imajući u vidu da privreda već ima značajna i brojna fiskalna i parafiskalna opterećenja to samo znači veći teret za nju u godinama koje dolaze.

Na koji način, kojim merama, bi država mogla da reaguje?

– Iz ugla privrednika, njima bi najveća pomoć bila redukcija određenih poreskih zahvatanja u periodu kada su im prihodi smanjeni u odnosu na 2019. godinu i svakako smanjenje broja parafiskalnih opterećenja i uvođenje predvidljivih i racionalnih kriterijuma za naplatu parafiskala. Zato je bila potrebna i ranije opsežna reforma fiskalnih i parafiskalnih opterećenja. Naša privreda je utoliko ranjivija u krizi, u odnosu na konkurenciju na inotržištima, jer to nije urađeno.

Da li radnici treba da strahuju za svoja radna mesta?

– U sektoru usluga, u nekim delatnostima, pad privredne aktivnosti i prihoda još uvek iznosi 60, pa i 80 odsto. U poslednjim nedeljama dosta hotela najavljuje otpuštanje zaposlenih i zatvaranje do proleća. Slični problemi prisutni su i kod prevoznika, turističkih agencija, prevodilaca… U proizvodnji su, opet, kompanije koristile podršku države i uglavnom su zadržale zaposlene, sem jednog dela autoindustrije. Ali sada imaju velike količine proizvedene robe na lageru, a realno manjak kupaca.

Da li je politika dualnog obrazovanja dovoljna da spreči odliv radne snage?

– Dualno obrazovanje može da poveća šansu zaposlenih da pronađu posao u kratkom vremenskom intervalu, a privredi znači, jer povećava broj potencijalnih obučenih kadrova. Odliv radnika će se nastaviti iz razloga što su i zarade i životni standard većine zemalja u koje radnici iz Srbije odlaze višestruko viši nego kod nas. Korona je samo privremeno uvela neke barijere i pooštrila izvesne kriterijume za odlazak, ali dokle god koncept razvoja Srbije bude bio da mi nudimo jeftinu radnu snagu u svetu u kome se najskuplje prodaju znanje i intelektualne usluge, trendovi se neće značajnije promeniti.

Kako u takvim uslovima zadržati radnike?

– Ovde bi puno pomoglo kada bi država za one zaposlene za koje nema posla omogućila kompanijama da im privremeno isplaćuju neto plate bez poreza i doprinosa, dok se nivo prihoda ne vrati na pretkrizni nivo. Većina proizvođača bi tako održala isti broj zaposlenih. Ovako, bez redukcije opterećenja zarada neće imati puno izbora, jer mnogi će morati da odluče da li da uđu u rizik od bankrota ili da smanje broj zaposlenih.

Pročitajte još: Srbija po rastu BDP-a u trećem kvartalu verovatno najbolja u Evropi

Pročitajte još: Ministar Mali frilenserima: Možemo da razgovaramo, ali porez mora da se plati

Koliko su za nas značajne strane investicije i da li će se održati na ovakvom nivou i sledeće godine?

– Ono što mi vidimo u praksi je da kod svih privatnih kompanija koje su imale najavljene investicije dolazi do zastoja u realizaciji, a razlog je što su mnoge razvijene države kao uslov kompanijama kojima su pružile finansijsku pomoć postavile i to da što manje novca iznose iz zemlje tokom trajanja krize i da taj novac bude usmeren na domaće zapošljavanje. Strane investicije su potrebne, ali kroz ovu krizu one neće ni blizu biti dovoljne da preokrenu stanje u našoj privredi.

Kako to može da se promeni?

– Država svakako, sem toga što nudi “jeftinu i obučenu radnu snagu” treba da završi reforme poreskog sistema, parafiskalnih opterećenja poslovanja, osavremeni sistem carine, inspekcijskog nadzora i poreske uprave i omogući predvidljivost poreskog i carinskog sistema. Takođe, treba da učini efikasnim i transparentnim sistem javnih nabavki i celokupno sudstvo, obavi dublje povezivanje državnih institucija kako bi one mogle da pravovremeno razmenjuju podatke, umesto što opterećuju privredu prekomerenom administracijom.

Da li će novi uslovi poslovanja, kao što je rad od kuće, postati praksa? Šta je u tom smislu donela ova kriza?

– Prema poslednjoj anketi u septembru broj onih koji rade od kuće pao je na ispod 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru. Za većinu delatnosti i firmi rad od kuće nije dovoljan i učinak zaposlenih manji je nego kada oni fizički dolaze na posao. Prošlo je skoro šest meseci otkako se počelo sa radom od kuće i sada to već i statistika pokazuje. Upravo iz ovog razloga bi ponovno uvođenje nekog oblika vanrednog stanja ili policijskog časa dovelo do dodatnih gubitaka u poslovanju privrede koji se ne mogu nadoknaditi iz realnih prihoda.

Na koji način Mreža podržava domaće privrednike?

– Zbog ograničenja putovanja, održavanja sajamskih manifestacija i drugih poslovnih skupova za veće grupe ljude u inostranstvu, rad naše Mreže je otežan, ali pokušavamo da kroz nove projekte i online povezivanje pronađemo nove klijente i kupce za svoje članove. Svetska pandemija je donele dosta pomeranja na tržištu i često male firme mogu da postanu dobavljači i na nekim većim tržištima, umesto drugih koji u uslovima krize nisu toliko brzi i efikasni kao one. To je šansa za naše male i srednje proizvođače da i tokom krize zauzmu neke niše i pronađu alternativna tržišta, pod uslovom da su se prilagodili krizi i da su dobro organizovani.

Edukacija u najsavremenijim ekspertskim znanjima o železnici 21. veka

Deo Mreže, Klaster železnica jugoistočne Evrope, je poslednjih meseci zajedno sa vodećim svetskim Centrom za železnička istraživanja, inovacije i edukaciju sa Univerziteta u Birmingemu (BCRRE) i britanskim i najvećim svetskim železničkim Klasterom Rail Alliance, razvio Mrežu za železnička istraživanja i inovacije za jugoistočnu Evropu (SEERRIN).

– Cilj te mreže je da poveže vodeće regionalne kompanije i fakultete i otvori dva centra za železnička istraživanja i inovacije u Beogradu i Zagrebu. Kroz delovanje SEERRIN i njenih centara biće edukovane generacije novih kadrova sa najsavremenijim ekspertskim znanjima o železnici 21. veka, čime će se zapravo dobiti ono što je Srbiji i zemljama regiona najpotrebnije. To je da osposobe pojedince koji umeju da prodaju znanje na visokom nivou, a ne da isto uvozimo i skupo plaćamo – kaže Rajić.

On dodaje da će na ovaj način kompanije i fakulteti iz regiona imati pristup vodećim svetskim razvojnim i inovativnim centrima u Velikoj Britaniji i zajedno sa njihovim stručnjacima raditi na istraživanjima i inovacijama. Prva takva poseta i susret sa britanskim centrima i kompanijama biće organizovan u maju 2021. godine. Projekat su podržale i Vlada Srbije i Vlada Ujedinjenog kraljevstva preko svojih regionalnih poslovnih komora i ambasada.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi