Šta je u planu budžeta za 2021. najbolji podsticaj za rast privrede: Ako Srbija to ostvari, biće na konju

Iako je Fiskalni savet u svojoj oceni Predloga budžeta za 2021. istakao da je projektovani deficit od tri odsto BDP-a veliki, a da je rast privrede od šest odsto dosta ambiciozan, ipak su jednu stvar izuzetno pohvalili.

Naime, kapitalni rashodi budžeta Republike planirani su na rekordno visokom nivou od 275 milijardi dinara, dok bi javne investicije opšte države trebalo da dostignu 5,5 odsto BDP-a. A kako je istakao Fiskalni savet, to je i najbolja politika za podsticaj privrednog rasta. Povećanje javnih investicija u 2021. godini je, kako su naglasili, upravo u skladu s preporukama Fiskalnog saveta.

Porast od 70 milijardi

– Nakon što su javne investicije u 2020. godini, uprkos krizi, održane na nivou prvobitnog budžetskog plana, Vlada je u 2021. planirala njihov dalji rast. To predstavlja dobar odgovor fiskalne politike na osetno usporavanje privredne aktivnosti zbog pandemije – ističe Fiskalni savet u svom izveštaju o oceni Predloga budžeta za 2021. godinu.

Kako su naveli, na nivou Republike to je porast u odnosu na očekivano ovogodišnje izvršenje za više od 70 milijardi dinara (oko 600 miliona evra), i to uglavnom zbog većih ulaganja države u sve vidove saobraćajne infrastrukture, puteve, pruge i luke.

Pročitajte još: Siniša Mali: Ukupna pomoć privredi 700 milijardi, rast plata i penzija i velika ulaganja u kapitalne projekte

– Napominjemo da bi ostvarivanjem ovog ambicioznog plana javnih investicija ovi rashodi dostigli iznos koji je Fiskalni savet nekoliko godina unazad preporučivao Vladi kao potreban i moguć nivo ulaganja koji je trebalo dostići u srednjem roku – kažu u Fiskalnom savetu.

Analize Fiskalnog saveta, kako dodaju, potvrđuju da ovaj porast uglavnom potiče od intenziviranja izgradnje nekih nesporno prioritetnih projekata koji su značajni za privredni rast u kratkom i dugom roku: brza pruga od Beograda do granice s Mađarskom, nastavak rekonstrukcije pruga Niš-Dimitrovgrad i Subotica-Segedin, izgradnja Moravskog koridora i Koridora 11, radovi na brzoj saobraćajnici Ruma-Šabac-Loznica i dr.

Ambiciozno, ali dostižno

Iako Savet procenjuje da su predloženi investicioni planovi države ambiciozni, ipak smatra da su dostižni.

Usko grlo

– Kao moguće usko grlo vidimo sporije sprovođenje eksproprijacije zemljišta, budući da se u prethodnih nekoliko godina dešavalo da se rashodi za ovu namenu izvršavaju u upola manjem iznosu nego što se planira. A to bi u sledećoj godini svakako trebalo izbeći – navodi Savet.

S obzirom na to da će ukupna državna izdvajanja u saobraćajnu infrastrukturu biti povećana za skoro 45 milijardi dinara, Fiskalni savet naglašava da je to jedna od najpozitivnijih budžetskih tendencija u 2021. godini.

– Nakon što je 2020. godine, uprkos ograničenjima u pogledu slobodnog kretanja ljudi i robe, javna investiciona potrošnja realizovana iznad svih očekivanja, pozitivne tendencije se mogu očekivati i u narednoj godini. U 2021. doći će do snažnog uvećanja republičkih investicija, od preko 70 milijardi dinara, što je prirast koji je gotovo u potpunosti usmeren na izgradnju saobraćajne infrastrukture, ali i pripremne radove u vidu eksproprijacije. S druge strane, nakon rekordno visokih budžetskih dotacija javnim putarskim preduzećima u 2020, dolazi do njihovog smanjenja, i to za više od 25 milijardi dinara, što je u najvećoj meri i bilo očekivano – ističe Fiskalni savet.

Izostala ulaganja u ekologiju i komunalnu infrastrukturu

Ipak, i u ovom delu Fiskalni savet ukazuje na određene propuste. Tako se navodi da struktura kapitalnog budžeta Republike nije dovoljno unapređena u 2021. i da neke društveno važne oblasti ponovo neopravdano ostaju zapostavljene.

– S jedne strane, svakako je unapređenje to što je u 2021. planiran znatan porast ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Međutim, s druge, u sledećoj godini ponovo se očekuju nesrazmerno velika kapitalna ulaganja u bezbednosnom sektoru, 0,7 odsto BDP-a. Istovremeno, u budžetu nije bilo mesta za ozbiljnije povećanje ulaganja u komunalnu infrastrukturu, zaštitu životne sredine i obrazovanje – navodi Savet.

Pročitajte još: Šta donosi uredba za pomoć preduzećima kroz dokapitalizaciju?

Čak su, kako kažu, i investicije u zdravstveni sistem znatno umanjene u odnosu na kriznu 2020. godinu.

– Iz republičkog budžeta one su ostale blizu prošlogodišnjeg nivoa od oko 16,5 milijardi dinara, ali se zato vidi pad investicionih ulaganja koja idu preko RFZO sa 17,5 milijardi dinara u 2020. na oko četiri milijarde dinara u 2021. Određeno smanjenje ulaganja u zdravstveni sistem u sledećoj godini smo svakako očekivali, ali ovako drastičan pad nije sasvim opravdan. Naime, u zdravstvu postoji dovoljan broj spremnih projekata u koje je bilo potrebno i moguće uložiti više sredstava, a aktuelna zdravstvena kriza je najbolji podsetnik zašto je loše odlagati ove investicije za budućnost – napominju u Fiskalnom savetu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi