Fiskalni savet: Deficit u 2021. ne sme da pređe dva odsto, izuzetak je samo ulaganje u zdravstvo

Naredne godine ne bi trebalo planirati veći rast BDP-a od četiri odsto, kao i deficit budžeta od oko dva odsto BDP-a, jer zdravstvena kriza nije još završena i potreban je naročit oprez u prognozama privrednih kretanja, ocenjuje Fiskalni savet u preporukama za fiskalnu politiku u 2021. godini Vladi Srbije.

Kako se navodi u izveštaju Saveta koji je danas objavljen, ukoliko Vlada Srbije na osnovu previše optimističnih projekcija privrednog oporavka projektuje javne prihode i indeksira javne rashode u 2021. godini, a takve se prognoze ne ostvare, Srbija bi se lako mogla naći u velikim fiskalnim problemima.

– Trenutne prognoze državnih, pa i nekih međunarodnih institucija ocenjujemo kao optimistične. Na primer, MMF prognozira rast BDP-a Srbije u 2021. od pet, NBS od šest odsto. Uz argumente da bi privredni rast u 2021. mogao biti brz postoje i jednako validni argumenti da bi on mogao biti i mnogo manji od očekivanja – ističe Fiskalni savet.

Bez rasta plata

Kako ističe Fiskalni savet, najvažnije sidro za fiskalnu stabilnost u 2021. je čvrsta kontrola plata u javnom sektoru.

– Izvor za smanjenje deficita u 2021. ne bi trebalo da bude povećanje poreza jer bi to negativno uticalo na privredni rast. Na rashodnoj strani budžeta takođe nema mnogo raspoloživih mera koje bi mogle stabilizovati javne finansije. Kontrola zarada u javnom sektoru nije samo presudna za stabilizaciju javnih finansija u 2021. već je i ekonomski opravdana – navodi Savet.

Pad direktnih investicija

Kako objašnjavaju, Srbija će u 2020. imati manji pad privredne aktivnosti od većine drugih evropskih zemalja, što znači da neće moći da računa na efekat niske baze po osnovu kog bi se mogao ostvariti visok rast.

– Drugim rečima, relativno veliko učešće u BDP-u privrednih sektora koji nisu imali pad proizvodnje u 2020. poput poljoprivrede i prehrambene industrije jeste spasilo Srbiju od dubljeg pada proizvodnje u tekućoj godini. Ali te privredne grane zato nemaju ni potencijal da svojim snažnim oporavkom od krize obezbede brz privredni rast u narednoj godini – ističe se u saopštenju Saveta.

Pročitajte još: Povećava se cena putarina?

Pročitajte još: Neće porez unazad: IT frilenseri i jutjuberi pišu Ministarstvu

Drugo, kako dodaju, u 2020. je došlo do snažne kontrakcije stranih direktnih investicija koje su u prethodnim godinama bile važan pokretač privrednog rasta. Tako poslednji podaci za avgust pokazuju da su SDI u odnosu na isti mesec prethodne godine smanjene za čak 64 odsto.

– Treće, najnoviji epidemiološki podaci ukazuju na to da je zdravstvena kriza daleko od završetka tako da se ni njen negativan uticaj na privredna kretanja u 2021. nikako ne bi smeo zanemariti – navode u Savetu.

Prema tome, kako kažu u Fiskalnom savetu, za preokretanje rastuće putanje javnog duga u 2021. potrebno je planirati fiskalni deficit u narednoj godini od oko dva odsto BDP-a.

– Pri procenjenom rastu BDP-a od četiri odsto gornja granica fiskalnog deficita koji i dalje ne povećava učešće javnog duga u BDP-u iznosi oko 2,5 odsto BDP-a. Imajući to u vidu, Fiskalni savet preporučuje Vladi da u 2021. planira budžetski deficit od oko dva odsto BDP-a. Naime, takvim deficitom vratila bi se narušena fiskalna stabilnost – objašnjava Savet.

Već su povećani izdaci za 2021.

Jedino opravdanje za veći deficit, Fiskalni savet vidi u eventualnom povećanju troškova zdravstvene zaštite.

– Ukoliko epidemija bude imala svoj novi talas i u 2021. godini. Ta rezervisana sredstva u budžetu omogućila bi brzu i efikasnu reakciju države u slučaju potrebe, ali nikako ne bi smela da se troše na druge namene ukoliko ih buduća zdravstvena situacija ne bude zahtevala – izričit je Fiskalni savet.

Međutim, kako se navodi, dostizanje fiskalnog deficita od oko dva odsto u 2021. neće biti nimalo lako. Naime, neposredna posledica snažnog rasta javnog duga u 2020. jeste to da će u budžetu za 2021. morati da budu povećani izdaci za plaćanje kamata. Takođe, Vlada je u zakonskoj obavezi da u 2021. poveća izdvajanja za penzije za oko šest odsto, što je i najveći pojedinačni rashod države.

– Najveća strukturna slabost s kojom se ulazi u 2021. su nereformisana javna i državna preduzeća koja bi ponovo mogla zahtevati budžetski trošak kao što su napravila i u 2020. godini. Uz sve to, moguće je da će i u narednoj godini biti neophodna državna pomoć pojedinim delovima privrede, kao na primer hotelijerstvu – ističe Fiskalni savet.

Oni naglašavaju da prostor za uštede u 2021. nikako ne bi smeo da se traži u umanjenju javnih investicija u infrastrukturu.

– Te investicije ne samo da su potrebne zemlji zbog jako lošeg stanja infrastrukture, već su i ekonomski važne jer su najefikasnija mera fiskalne politike za podsticanje privrednog oporavka – navodi Savet.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi