Da li građani drugih veroispovesti u Srbiji imaju više neradnih dana u godini? Napravili smo tačnu računicu

"Nije svejedno“, kaže reklama, a to generalno pravilo u Srbiji važi i kada se gleda koliko ćete dana godišnje praznovati, a koliko raditi, u zavisnosti od toga kojoj religiji ili konfesiji pripadate. Ta razlika realno nije velika, radi se o nekoliko dana, a čak nije svake godine ni ista, osim ako se porede verujući i ateisti, kada nije zanemarljiva. Pogotovo ako se izvede ono čuveno "spajanje praznika", o čemu smo nedavno pisali.

Generalno, ta razlika ide od toga da ukoliko „ne znate za Boga“, i tako se javno izjašnjavate, nećete raditi mimo svog redovnog godišnjeg odmora (i vikenda) još 10 dana, do toga da ako ste katolik imate 19 dana kada ne radite zbog državnih i verskih praznika.

Neradnim danima za praznike, i onim što je s tim u vezi kod zaposlenih ljudi važno, bave se kod nas dva zakona – Zakon o državnim i drugim praznicima i Zakon o radu. Prvi propis bavi se konkretnim datumima i pravima kada se i kako radi, a kada se ne radi, dok se drugi ne bavi kalendarom već pravima koja se tiču toga kako se taj slobodan dan plaća, bilo da se radi ili se ne radi.

Šta slave svi...

Razlike između neradnih dana onih koji „ne veruju u Boga“ i onih koji se formalno izjašnjavaju da su vernici su logične. Svaka religija i konfesija ima svoje praznike, a država je neke priznala kao zvanične i oni se praznuju kao državni praznici. Time je vernicima omogućeno da na svoje praznike ne rade već da ih proslavljaju prema zakonima svoje vere, u crkvi, na javnim procesijama ili u krugu porodice.

Tako po Zakonu o praznicima u Republici Srbiji svi državljani, bez obzira na veru, praznuju četiri državna praznika, plus dva tradicionalna verska praznika koja, kao većinsko stanovništvo, proslavljaju pravoslavni vernici.

Ti praznici su: Nova godina (1. i 2. januar), Sretenje - Dan državnosti Srbije (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar), kao i dva hrišćanska praznika po starojulijanskom kalendaru koji koristi Srpska pravoslavna crkva - Božić (7. januar po gregorijanskom kalendaru) i vaskršnji praznici, počev od Velikog petka pa zaključno sa drugim danom Vaskrsa (pokretni praznik, ove godine od 22. do 25. aprila).

... a šta samo neki

Ove praznike, kao što rekosmo, praznuju svi, a onda nastaje razlika po veroispovestima. Inače, broj prazničnih dana varira od godine do godine, odnosno zavisi od toga da li neki dan praznika pada u nedelju ili ne. Ako pada u nedelju, za sve državne praznike (i ova dva "podržavljena“ pravoslavna), jedan dan se "dodaje“. Tako se ove godine pogodilo da se jedan dan "prebacuje“ i za Novu godinu i za Prvi maj.

M. M./ATAImages.

A onda nastaje razlika. Zaposleni koji se izjašnjavaju kao katolici imaju, u principu, četiri slobodna dana više od pravoslavnih, jer slobodne dane imaju i za Božić i za Uskrs po gregorijanskom kalendaru. Tih dana je zapravo pet, ali pravoslavni imaju i jedan „lični“, dodatni slobodan dan. Radi se o danu porodične krsne slave.

Zanimljivo je da krsnu slavu imaju i neke hrišćanske konfesije koje nisu pravoslavne, recimo grkokatolici, ali njihovi pripadnici nemaju pravo na taj dan. Tako je to prema tumačenju nadležnih, koje navodi Paragraf.rs, kao što su Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-825/2015-02, od 26. avgusta 2015. godine, kao i Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-936/2009-02 od 4. novembra 2009. godine.

Oni zaposleni pravoslavne vere koji Božić proslavljaju 25. decembra, po novojulijanskom („Milankovićevom“) kalendaru, koji koristi većina pravoslavnih crkava u svetu i koji se trenutno poklapa sa gregorijanskim (razići će se 2800. godine), takođe bi trebalo da imaju pravo na taj dodatni dan praznika. Uskrs svi pravoslavni slave u isto vreme.

Broj dana praznika razlikuje se u odnosu na pravoslavne i kod onih zaposlenih koji slave muslimanske praznike. Zajedno sa državnim praznicima, muslimani u Srbiji imaju u principu 16 prazničnih dana, jer slave i prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama.

Međutim, u praksi ta „razlika“ varira, jer, recimo, ove godine prvi dan Ramazanskog bajrama pada 2. maja, u vreme kada se već slavi Praznik rada.

Jevreji u Srbiji imaju jednak broj slobodnih dana kao pravoslavni, samo što umesto krsne slave imaju jedan dan za proslavu prvog dana Jom Kipura (5. oktobra).

Verski praznici i dnevnica

Kao što imaju pravo na odsustvo s posla u vreme verskog praznika, zaposleni tako imaju pravo i na novčanu naknadu zarade za to vreme. Time se, rekli smo, bavi Zakon o radu.

A taj zakon kaže da se u vreme odsustva zbog verskog praznika (kao i državnog praznika koji se slavi neradno) dobija dnevnica kao da se radi.

24sedam/Goran Sivački

To znači da pravoslavni vernici dobiju dnevnicu za dan kada slave slavu, katolički za dane Uskrsa i Božića po gregorijanskom kalendaru, muslimani za prve dana Bajrama, a Jevreji za Jom Kipur.

Jedini uslov za dobijanje naknade je da je dan kada praznik pada radni, tj. da radnik na taj dan i inače ne bi bio slobodan.

Kao što važi pravilo o naknadi, po Zakonu o radu važi i pravilo o uvećanoj naknadi ako radnik tog dana „mora da radi“, odnosno tako se dogovorio sa poslodavcem. Tada je, kao i za dane rada na državne praznike, dnevnica uvećana za 110 odsto.

Da ne bi bilo dvoumljenja, tu je Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 131-05-22/2015-02 od 23. aprila 2015. godine.

"Svi zaposleni imaju pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u dane verskih praznika koji su neradni dani, odnosno pravo na uvećanu zaradu ako rade u dane tih praznika, shodno članu 108. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).

Prema tome, zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo na naknadu zarade u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. Zakona, zavisno od njihove verske pripadnosti", prenosi Paragraf.rs.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi