Kuba je nepismenost iskorenila za jedno leto: Može li Srbija da uradi isto?

Učesnici panela o obrazovanju na 29. Kopaonik biznis forumu nastojali su da daju odgovor na pitanja da li je osnovni problem u odnosu prema obrazovanju u Srbiji u obrazovnom sistemu ili durštvu i šta možemo da uradimo da on dobije mesto i ulogu koje mu pripada, ako je, između ostalog, jedno istraživanje pokazalo da 61 odsto mladih misli da je za uspeh najvažnije poznanstvo ili sreća.

Članica Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Svetlana Kisić je na panelu "Obrazovanje - Kritičan faktor za održivi razvoj", rekla da joj je bio neverovatno da 61 odsto ispitanika uspeh ne dovodi u vezu sa trudom i znanjem, dok je za 52 odsto anketiranih u Albaniji to obrazovanje.

Rekla je da nije mogla da poveruje u tačnost tih podataka i da je zato isto pitala svojih 250 studenata i odgovor je bio identičan.

- Kada to pogledamo možemo da se pitamo da li imamo velika očekivanja od obrazovnog sistema - rekla je ona.

Predsednica "Intersection" Aleksandra Drecun podsetila je da su testovi pokazali da je u Srbiji 50 odsto mladih do 15 godina funkcionano nepismeno, a popis da 30 odsto ljudi u Srbiji ima obrazovanje manje od osam razreda osnovne škole.

- Kuba je nepismenost iskoristila za jedno leto - rekla je Drecun.

Profesor Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta ocenio je da postoje problemi, i da mora dosta da se uradi.

Obrazovanje je refleksija društvenih problema, rekao je on.

- Ako hoćemo da budemo društvo vaterpolista ili košarkaša, obrazovanje mora da bude tome prilagođeno, zato je prva stvar da odredimo šta hoćemo i u kom pravcu želimo da se krecemo koje pedagoške metode moraju da budu dominantne, rekao je on i dodao da obrazovnje, koje je ključna poluga društva, ne sme biti parkirano na slepom koloseku i ne smemo biti sretni da se tamo znanje samo reprodukuje - kaže on.

Prema rečima Baucala, pandemija je pokazala da ono što deca uče ne korpespondira sa svetom u kojem će živeti.

Da li će moći da se obrazovanje unapredi ako društvo ne kaže šta očekuje od obrazovanja, upitao je on.

- Društvo mora da kaže što očekuje od učenka - da li su to ljudi koji rade nešto što ne razumeju, ponavljaju to kao na času ocenjivanja ili je to osoba koja nam treba za održivi razvoj ili koja ume da koristi razne izvore znanja da bi selektovala isitnu i došla do određene ideje - rekao je on.

Ako je osoba koju tražimo druga, obrazovanje moramo da postavimo potpuno drugačije nego danas, rekao je on i naglasio da društvo mora da odredi strateški pravac.

Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Aleksandar Jović se nije složio sa utiscima panelista i naglasio je da su svi skloni da se slože oko porblema, ali da je teško naći resenje.

Drušvo nekada bude i licemerno, rekao je on i dodao da se ne bi složio sa tim da javne politike nemaju jasan razvojni cilj.

Sve one su povezane sa strateškim opredeljenjem i imaju za cilj ekonomski razvoj zemlje, rekao je on i dodao da imamo strategiju obrazovanja doštupnu svima, da želimo da idemo ka društvu znanja, koje ima kritički osvrt.

Za sve to su nam potrebni motivisani ljudi, najbitniji je entuzijazam, jer kako je dodao, možemo da imamo najdivnije politike, ali ako nemamo ljude sve one ostaju mrtvo slovo na papiru.

Država je prepoznala sve to, a jedan od dokaza je predškolsko obrazovanje i potpuno nove osnove - godine uzleta koje menjaju sve, kazao je.

Na panelu su govorili i Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Viner Štediše osigiranja i Milena Drgičević Šešić profesor Univerziteta umetnosti.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi