Neverovatna ponuda: Dođite na razgovor za posao, dobićete 500 evra, pa 1.500...

Nestašica radne snage u Evropi, pogotovo one kvalitetne, tolika je da su poslodavci postali toliko domišljati (ili očajni) da su počeli da nude pare samo da se pojavite na razgovoru za posao.

Kompanije u evrozoni vape za radnicima, posebno u veoma traženim zanimanjima u informatici, a nužda je postala toliko velika da su uvele novčane bonuse za pojedine faze selekcijskog postupka pri zapošljavanju, piše „Fajnenšel tajms“.

Jedan od primera kako to deluje u praksi je „Dojče femilienferzišerung“, brzorastuća osiguravajuća kuća. Njien vlasnik Štefan Knol dosetio se dosad nezamislivog načina privlačenja potencijalnih radnika.

Prvo 500, pa 1.500...

Knol kandidatima čije CV mu zapadne za oko nudi 500 evra da dođu na prvi krug razgovora za posao. Prolazak u drugi krug intervjua donosi još 1.000 evra, a uspešan završetak šestomesečnog probnog rada firma nagrađuje sa čak 5.000 evra.

- Posebno je teško pronaći bilo koga sa IT veštinama. Takmičimo se sa divovima poput „Alijanca“ koji bez mnogo problema mogu da zaposle stotine stručnjaka iz celog sveta. Ali mi nismo zainteresovani za zaposlene iz, na primer, Indije, već želimo ljude odavde, iz Frankfurta - kaže Knol.

Nestašica radnika u Evropi posebno je vidljiva u IT-u i sektoru zdravstvene nege. Radnika nedostaje i u građevinarstvu, usled ekspanzije građevinske aktivnosti.

I ugostiteljima je teško da pronađu radnike, pre svega zbog neizvesnog smera pandemije koja ta radna mesta čini posebno nesigurnim zbog mogućih novih epidemioloških mera.

Anketa među 9.000 nemačkih kompanija koju su u oktobru uradili razvojna banka KfW i ekonomski institut IFO pokazala je da 43 odsto njih ima problema sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. To je najviši udeo od ujedinjenja Nemačke 1990. godine.

Slična je situacija i u Francuskoj, gde 54 odsto kompanija iz uslužnog sektora ima problema sa zapošljavanjem, najviše od 2000. godine.

Međutim, države evrozone sada imaju priliku da smanje nezaposlenost, koja je jedan od najvećih ekonomskih problema u tom području još od prethodne krize 2008. godine, kada je nezaposlenost u evrozoni rasla četiri godine.

Sada je rekordno niska, snizivši se u novembru prošle godine na 7,2 odsto. Evropska centralna banka procenila je da je u oktobru još samo 1,8 odsto radnika u evrozoni bilo “na čekanju” zbog posledica pandemije, nasuprot 20 odsto u aprilu 2020. godine.

- Ovo je bio superbrzi oporavak tržišta rada u Evropi. Broj zaposlenih nastaviće da raste i u 2022, što će nezaposlenost učiniti rekordno niskom - ističe Katarina Utermul, stariji ekonomista „Alijanca“.

Rekordna zaposlenost

Iako omikron varijanta koronavirusa može da delimično pokvari optimistične prognoze, ekonomisti ipak očekuju da će zaposlenost nastaviti da raste, podstaknuti i evropskim planom oporavka vrednim 800 milijardi evra.

Za razliku od SAD i Velike Britanije, u nekim evropskim državama, poput Španije i Francuske, zaposlenost je premašila pretpandemijske nivoe. U Italiji i Nemačkoj vrlo je blizu tih nivoa. A na nivou cele EU, udeo zaposlenih je na rekordno visokih 73,5 odsto.

Rast zaposlenosti prati i poboljšanje radnih uslova. Na primer, francuski poslodavci sve više nude ugovore na neodređeno vreme, odmičući se od nesigurnog rada, kaže Filip Martin, predsednik nezavisnog Veća za ekonomske analize koje savetuje tamošnju vladu.

Ugovore na određeno vreme namerava da smanji i Španija, nakon dogovora poslodavaca i sindikata koji još treba da bude potvrđen u parlamentu. Ali tamošnji ekonomisti smatraju da te reforme nisu dovoljno ambiciozne da bi rešile strukturne probleme španskog tržišta rada.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi