Nemci znaju gde se pravi profit: Srbija "podebljana“ na mapi investitora

Sa novim fabrikama koje će se zahuktati ove i sledeće godine, MTU i “Brose” će se pridružiti ligi investitora koji su prošle “korona godine“ u Srbiju ulili tri milijarde evra svojih para kako bi i ovde, u centru Balkana, pravili profite svojim akcionarima i vlasnicima. Dve trećine kompanija stiglo je upravo iz Nemačke, koja je tako po nivou investicija održala prvo mesto na listi zemalja odakle dolazi kapital u Srbiju.

MTU je vodeći nemački, ali i svetski proizvođač delova i serviser avionskih motora, a takav gigant će ove godine započeti izgradnju fabrike u industrijskom parku u Novoj Pazovi, Na lokaciji nadomak beogradskog aerodroma, od 2023. godine radiće pogon za popravku motora sa kapacitetom od 470.000 remontnih sati godišnje.

Prvi pogon u zemlji u razvoju

Vrednost posla, odnosno najavljene prve faze, nije poznata, ali kako je to prilikom prošlogodišnje najave početka izgradnje (odložene za šest meseci zbog korone) procenio specijalizovani portal za vazduhoplovnu industriju Tangosix, ne može biti manja od 50 miliona evra.

MTU je jedan od pet najboljih servis provajdera u svetu i čak trećina globalne flote putničkih aviona oslanja se na komponente koje pravi ova firma. Kompanija je prisutna u 15 država sveta, među kojima su razvijene zemlje Evrope i Severne Amerike, poput Velike Britanije, Francuske, Holandije, Poljske, SAD i Kanade, a ovo joj je prvi pogon koji se otvara u jednoj zemlji u razvoju.

Drugi gigant iz Nemačke, ali iz branše automobilskih delova, “Brose“ iz Bamberga, već gradi u Pančevu fabriku od 180 miliona evra koja bi trebalo da na leto zaposli 1.100 radnika. Pored proizvodnih pogona elektro-mehaničkih sklopova, otvoriće ovde i istraživački centar u kome će raditi gotovo polovina zaposlenih.

Srbija postaje ozbiljan “automobilski igrač”

Upravo automobilska industrija u kojoj dominira “Brose” je od 2001. godine Srbiji donela gotovo 10 odsto ukupnog iznosa stranih direktnih investicija, podaci su Razvojne agencije Srbije. Prema istraživanju RAS-a u Srbiji, u oblasti auto-industrije radi oko 50.000 ljudi.

“Tenis” se još čeka

Bilo je naravno i neostvarenih najava investicija iz Nemačke. Što zbog korone, što zbog drugih razloga, jedan od onih koji su najavljeni, i to poodavno, a još nisu stigli je i veliki klaničar “Tenis“. Prema poslednjim informacijama ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, Nemci čekaju da se reši problem sa epidemijom svinjske kuge koja pogađa određene delove Evrope.

U poslednjih desetak godina više od 60 stranih kompanija iz te oblasti počelo je da radi u Srbiji, a mnoge od njih su upravo iz Nemačke – ZF, “Leoni”, “Boš”, “Gramer”, IGB, “Kontinental”, “Gruner” i mnoge druge.

Da se, naravno, ne radi o iracionalnoj ljubavi prema Srbiji i Srbima, već racionalnoj odluci da se zaradi na kvalifikovanoj a jeftinoj radnoj snazi u zemlji koja otvoreno posluje i sa Istokom i sa Zapadom, pokazuje i “slučaj“ pomenutog “Kontinentala”.

Prošle godine je i “Dojče vele” jedan tekst naslovio sa “U Nemačkoj zatvaraju, u Srbiji otvaraju fabrike“, kada se poklopila vest o novoj fabrici proizvođača napredne automobilske elektronike u Srbiji i protestu 1.000 radnika u Ofenbahu, gde se zatvara pogon.

“Preseljenju“ u Srbiju i otvaranju Centra za istraživanje i razvoj sa 500 inženjera svakako je doprinelo i devet i po miliona evra subvencija države Srbije.

A firme iz zemlje koja se obično opisuje kao “lokomotiva Evrope“ u Srbiji su prisutne u širokom spektru privrednih grana – od energetike, preko farmacije, do proizvodnje robe široke potrošnje.

Ono što je najvažnije jeste da firme koje dolaze stižu kao grinfild investicije, donoseći i novu tehnologiju, mada je Nemačka imala značajno učešće i u procesu privatizacije u prethodnim decenijama.

Kod nas posluje više od 500 kompanija

Neke od tih privatizacija i dalje su među najvećima, recimo preuzimanje “Hemofarma” kada ga je kupila “Štade” za 510 miliona evra, zatim kada je “Henkel” preuzeo “Merimu” iz Kruševca za 130 miliona, ili kada je “Meser grupa“ preuzela “Tehnogas“ (120 miliona evra).

Pročitajte još

Građani oprezni: Samo četiri odsto korisnika kredita koristi najskuplju bankarsku pozajmicu, gde kamata ide i do 30 odsto!

Bitkoin ponovo probio rekord: Vrednost najpopularnije kriptovalute ne staje!

Sada u Srbiji radi oko 500 nemačkih kompanija, mahom malih i srednjih, koje uz velike sisteme zapošljavaju više od 50.000 ljudi. Za Nemce rade i zaposleni u “Metrou keš end keri“, “Bol pekedžingu“, “Tarket Somer-Sintelonu“, “Nordcuker-MK Komercu“, firmi PHIWA, “Drakselhajmeru“, kompanijama “Ksela Kolubara Gasbeton“ i “Tehnogas-Linde“…

Prave se i za evropske prilike pristojni obrti, pa tako, prema podacima iz brošure Razvojne agencije  Srbije, 1.300 ljudi u “Robert Bošu“ godišnje napravi promet od 267 miliona evra, “Metro“ 205 miliona (1.244 radnika), “Henkel“ 239 miliona (418 radnika),“Leoni“ 148 miliona (9.000) a “DM drogerije“ 112 miliona evra (975 zaposlenih).

Nemačka privreda i proizvodi na ovom tlu su prisutni gotovo vek i po, ili “više od 133 godine“, kako je navedeno u jednoj brošuri globalnog nemačkog diva, a germanskog pionira u Srbiji – “Simensa“. Niko tada nije mogao ni da sanja da će upravo taj “Simens“ u Srbiji imati gotovo 3.000 zaposlenih, a da će se nemačke firme ovde brojati u stotinama.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi