Nemačka ekonomija u strahu: Stečaj "kuca" na vrata

U Nemačkoj je istekao jednogodišnji moratorijum na pokretanje postupaka zbog insolventnosti i već postoje upozoravajući signali

U najvećoj evropskoj ekonomiji kreće značajan rast stečajeva ubrzo pošto je istekla jednogodišnja pošteda uvedena zbog kovida, piše agencija Rojters.

Nemačka je obavezu prijave insolventnosti suspendovala prošlog marta u okviru paketa mera podrške preduzećima u uslovima pandemije kovid-19, a taj potez je istovremeno naišao na optužbe da Vlada jednostavno podržava “zombi kompanije” koje nemaju budućnost.

Evropa očekuje rast stečajeva za trećinu

Najviše telo Evropske unije za ekonomsku regulativu saopštilo je prošle nedelje da zemlje članice moraju da priteknu u pomoć kako bi sprečile da talas insolventnosti zapljusne zdrave kompanije koje trpe zbog pandemije.

Procenjuje se da će broj stečajeva u zapadnoj Evropi ove godine biti za oko trećinu veći u odnosu na nivoe pre pandemije, kada vlade povuku vanredne mere podrške poput garancija za kredite, podstičući avet rasta nezaposlenosti i velikih gubitaka banaka.

Zahvaljujući ovoj meri, nelikvidnost je pala. Međutim, Berlin je od oktobra prošle godine počeo sa postepenim ukidanjem ove odluke. Ove godine, samo firme koje još čekaju državnu pomoć iz novembarskog paketa izuzete su od obaveze da prijave insolventnost – za sada. Ponedeljak je prvi radni dan od kada se ovo izuzeće više ne primenjuje.

– Istek ove vrste zaštite znači povratak uobičajenim konkurentskim uslovima i transparentnosti tržišne ekonomije – kaže Patrik-Ludvig Hanč iz nemačke kreditne agencije Kreditreform.

To je dobrodošla vest za domaće kritičare koji kažu da je pad insolventnosti sam po sebi dokaz da je država učinila više nego dovoljno, ali da sada postoji rizik da će sprečiti ono što ekonomski liberali pozdravljaju kao „kreativnu destrukciju“.

Termin “kreativna destrukcija” je lansirao austrijski ekonomista Jozef Šumpeter 1940-ih zalažući se za to da se “prepolove” neodržive firme kako bi se stvorilo mesto za dinamičnije pridošlice.

Koliko je loše reći će sudovi

Poslednji zvanični nemački podaci, za januar, pokazuju da je broj nesolventnih preduzeća pao za 31,1 posto na godišnjem nivou, na 1.108. Međutim, uticaj postupnog ukidanja suspenzije od oktobra tek se videti u novim podacima, kada slučajevi insolventnosti budu počeli da stižu do sudova, saopštio je Zavod za statistiku.

U novembru prošle godine, mesec dana nakon što je počelo postupno ukidanje ove mere, zabeležen je porast ovih postupaka od pet odsto nakon kontinuiranog pada od početka 2020, prema evidenciji Saveznog zavoda za statistiku koja se odnosi na obaveštenja nemačkih lokalnih sudova.

Broj otvorenih postupaka je u decembru porastao za 18 procenata, nakon čega je opao u januaru za pet posto, da bi potom skočio u februaru i martu za 30, odnosno za 37 odsto.

Pročitajte još:

Najbogatiji srpski biznismeni: U svojim rukama držali više od 10 milijardi evra!

Koliko košta „život“: Beograd jeftiniji od Moskve?

Portparol parlamentarne grupe nemačkih socijaldemokrata za pravna pitanja Johanes Fehner obećao je da će ove nedelje pokušati još jednom da ubedi konzervativne partnere u vladajućoj koaliciji, poslanike CDU/CSU, da produže suspenziju o obaveznoj prijavi nesolventnosti za dodatna dva meseca.

Mnoge kompanije bi inače morale da podnesu zahtev za pokretanje postupka insolventnosti pošto im državna pomoć još uvek nije isplaćena, kaže on.

“Ove kompanije su ušle u krizu ne svojom krivicom i imaju pravo na državnu pomoć. U pitanju su hiljade radnih mesta od kojih zavisi egzistencija porodica”, dodao je Fehner.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi