Republikanska kontra: Ne žele da se američke firme oporezuju u Evropi
Nekoliko vodećih republikanaca u američkom Senatu odbacilo je dogovor ministarke finansija SAD sa zemljama G7 o globalnom korporativnom porezu
Republikanci odbacuju dogovor Dženet Jelen na samitu G7 o globalnom minimalnom porezu na dobit i omogućavanju većem broju zemalja da oporezuju velike multinacionalne kompanije, dovodeći u pitanje mogućnost primene takvog sporazuma u SAD.
Protivljenje republikanaca može naterati predsednika Džoa Bajdena da pokuša da iskoristi budžetsku proceduru za usvajanje inicijative o globalnom porezu uz podršku samo glasova demokrata, ocenjuje Rojters.
Da li bi to moglo da se izvede bez postojanja novog međunarodnog sporazuma, za koji je potrebna dvotrećinska većina u ravnomerno podeljenom Senatu od 100 članova, pitanje je koje se nameće pravnicima i poreskim stručnjacima u Vašingtonu.
– Mislim da će biti antikonkurentan, antiamerički, štetan za nas, dok nastojimo da nastavimo rast ekonomije u vreme kada izlazimo iz pandemije. to nije dobro za Sjedinjene Države – izjavio je republikanski senator Džon Baraso o poreskom sporazumu koji su u subotu sklopili ministri finansija iz bogatih demokratija G7.
Baraso, koji predsedava republikanskom konferencijom u Senatu, novinarima u Kapitolu u ponedeljak.
Poreska revolucija
Ministri finansija G7 su se saglasili u subotu sa uvođenjem globalne minimalne poreske stope od najmanje 15 odsto i da tržišnim privredama dozvole primenu poreza do 20 procenata na ekstra profit (gde profitna marža premašuje 10 posto) za oko 100 velikih, visokoprofitnih kompanija.
Jelenova je rekla da će ova “važna odluka bez presedana” okončati utrkivanje zemalja s globalno najnižim poreskim stopama.
Zauzvrat, članice G7 su prihvatile da ukinu porez na digitalne usluge, a vremenski rok za to će zavisiti od tajminga kada u primeni budu nova pravila.
Ovaj dogovor bi mogao da utre put dobijanju šire podrške zemalja iz sastava G20 i od oko 140 ekonomija koje učestvuju u međunarodnim pregovorima o oporezivanju velikih tehnoloških kompanija kao što su „Gugl“, „Fejsbuk“, „Amazon“ i „Epl“, a koji bi, kako se očekuje, trebalo da rezultiraju konačnim međunarodnim sporazumom u oktobru.
Republikanski senator Patrik Tomej smatra da će sporazum odliti poreske prihode iz američke državne kase u druge zemlje, i nada se da ni pojedine demokrate neće biti voljne „da američku ekonomiju izlože ovoj vrsti osiromašenja“.
– Taj dogovor neće imati podršku republikanaca, i oni će morati da to da urade na bazi glasanja po partijskoj liniji. To mora da se izjalovi – rekao je Tomej za televiziju Foks biznis.
Ovakva tvrdnja o „seljenju“ poreskih prihoda je sporna, jer velike američke multinacionalne kompanije prihode koje ostvaruju u inostranstvu ionako mahom prijavljuju van SAD u nekoj zemlji sa manjim porezom, poput Irske.
Pročitajte još:
Danijel Ban, međunarodni stručnjak za poreze iz desno orijentisane tink-tenk organizacije u Vašingtonu taks faundejšen, kaže da uspostavljanje novih poreskih prava za 100 multinacionalnih kompanija zahteva novi poreski pakt.
Američki ustav daje predsedniku pravo da sklapa međunarodne ugovore „ako se dve trećine prisutnih senatora slažu“. Učešće SAD-a u nekim međunarodnim sporazumima otežavaju partijske podele u zemlji, pri čemu predsednik odobri ugovore, ali ih Kongres ne ratifikuje.
Sa potpredsednicom Kamalom Haris, koja ima pravo na “zlatni glas” kada je rezultat glasanja izjednačen, demokrate kontrolišu 51 glas u Senatu, što znači da ne mogu sebi da priušte gubitak nijednog glasa u redovima svoje partije, zaključuje Rojters.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari