Poreska revolucija: Da li će i na koji način ukidanje "poreskih rajeva" uticati na Srbiju
Šta će svetu, ali i našem regionu, doneti predlog G7 da se ujednači stopa poreza na dobit i da ga kompanije plaćaju u zemlji u kojoj ostvaruju prihod
Ujednačena poreska stopa na dobit preduzeća koja bi iznosila minimum 15 odsto, kao i to da kompanije ovaj porez plaćaju tamo gde ostvaruju prihod a ne gde im je sedište (gde su prijavljene), najvažniji su deo načelnog sporazuma koji su za vikend u Londonu postigle zemlje G7. Takva vrsta sporazuma s pravom je ponela nazive “dogovor vek“ i “poreska revolucija“.
Naime, razvijene ekonomije G7 (SAD, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Japan, Italija i Kanada) dogovorile su se da podrže minimalnu globalnu stopu poreza na dobit od 15 odsto, preneli su gotovo svi svetski mediji. Ministri finansija zemalja G7 su se složili i da se načelo “sedišta“ kompanija, koje se do sada uzimalo kao ključna odrednica za plaćanje poreza, zameni načelom “prometa“.
U prevodu, multinacionalne kompanije koje posluju širom sveta porez bi plaćale tamo gde ostvaruju prihod, bez obzira na to u kojem obliku, a ne u državi u kojoj su prijavljene sa sedištem. Tako bi, na primer, “Gugl” ili “Fejsbuk” plaćao porez na dobit Francuskoj kada u toj zemlji, na osnovu podataka do kojih je tu došao, prodaje reklamu.
Fokus na zemlje G20
Prema mišljenju eminentnih analitičara, veruje se, što je i očigledno, da predlozi G7 ciljaju tehnološke kompanije koje prodaju usluge na daljinu i koje veći deo svoje dobiti pripisuju filijalama koje po pravilu sedište imaju u tzv. poreskim rajevima.
Profimedia
– Neposredne implikacije poreskog dogovora na tržište će verovatno biti minimalne. Nijedna država iz G7 trenutno ne naplaćuje tako nisku stopu, a razrada detalja, uključujući i dogovor s većim brojem manjih zemalja, iziskuje još dosta rada – izjavio je Ijan Vlijams, analitičar za strateška i ekonomska istraživanja u kompaniji “Pil Han”.
Iako su ekonomije Grupe sedam postigle dogovor da podrže minimalnu globalnu stopu poreza na dobit od 15 odsto, fokus se sada ipak prebacuje na zemlje G20 radi postizanja šireg dogovora o novim poreskim predlozima, preneo je Rojters.
Strani analitičari saglasni su u tome da poreski sporazum neće naškoditi kompanijama ukoliko ga ne podrže zemlje koje se smatraju tzv. poreskim rajevima, poput Irske, čija ekonomija cveta od priliva milijardi dolara investicija multinacionalnih kompanija upravo zbog nižih poreza koje ta zemlja ima.
Zašto je inicijativa potekla od Amerikanaca
Inače, zanimljivo je da su se za ovakav sporazum najviše zalagale Sjedinjenje Države, i to posebno nova ministarka finansija SAD Dženet Jelen. Kako prenose strani mediji, ona i američki predsednik Džozef Bajden su pre svega tražili minimalnu poresku stopu od 21 odsto, ali to je mnogima bilo previše.
– Na prvi pogled se čini da bi zbog američkih internet-divova Vašington trebalo da bude poslednji koji se zalaže za takvo načelo poreza, ali i oni imaju svoju računicu. To će, naime, značiti da će i nemački BMW plaćati porez u Americi kad tamo proda svoj automobil – objašnjavaju stručnjaci.
Bez reakcije IT giganata na berzi
Akcije američkih tehnoloških giganata jedva da su reagovale na dogovor najbogatijih država sveta o minimalnom porezu na dobit. Analitičari kažu da je neophodna podrška država s niskim poreskim stopama tom dogovoru kako bi on imao znatniji uticaj na zarade kompanija. Naime, akcije “Fejsbuka”, “Amazona”, “Epla”, “Majkrosofta” i “Guglove” matične kompanije “Alfabet” skliznule su juče neznatno, u rasponu od 0,4 do 0,7 odsto. Indeks tehnoloških akcija na evropskim tržištima kapitala ostao je nepromenjen.
S druge strane, kako se navodi, najviše se nećkao domaćin skupa G7, britanski ministar finansija Riši Sunak, ali mu je svakako pomogla i računica Univerziteta Oksford. A to je da skoro 50 odsto međunarodnih kompanija koje imaju sedište u nekoj od zemalja grupe G7 u Velikoj Britaniji ne plaćaju niti jedan peni poreza.
S takvim stavom saglasan je i Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, koja inače najčešće sarađuje sa engleskim firmama. Ni njega ne čudi što je inicijativa potekla iz SAD.
– I u Americi je došlo do velikih pomeranja i neuravnoteženosti u razvoju, gde primat imaju veliki gradovi, poput Čikaga ili Los Anđelesa, gde posluju velike kompanije i gde se vode važni biznisi. Oni su veoma mnogo napredovali, dok su drugi delovi SAD nazadovali. Ovo je pokušaj stabilizacije, da se deo tog bogatstva prenese u ostale delove zemlje, da se taj novac uloži u njihov razvoj, njihovu infrastrukturu, obrazovanje… – kaže Rajić za 24sedam.
Posledice “rajeva” osetile najbogatije zemlje
Kako dodaje, sve bogate zemlje dosta su pretrpele, kako ističe, zbog “poreskih rajeva“.
– Od 100 najbogatijih kompanija u svetu, 74 pripadaju tim bogatim zemljama. Sada one hoće da ove kompanije deo prihoda investiraju u tim zemljama, a ne u “poreskim rajevima“ – objašnjava Rajić.
Dragoljub Rajić; 24sedam/Katarina Mihajlović
On ističe da zbog manjka novca u zemljama iz kojih izvorno potiču velike kompanije koje zbog niže stope poreza ostavljaju pare u “rajevima“, one postaju siromašnije, zaostaju u razvoju…
– Cilj je da im te velike kompanije ostavljaju novac, kako bi mogli da ulažu u razvoj domaće ekonomije. A opet, poznato je da se biznisi uvek sele tamo gde ima znanja i kvalifikovanih ljudi, što uvek povlači jedno drugo – naglašava sagovornik 24sedam.
Pročitajte još
Rajić kaže da će plaćanje poreza na dobit tamo gde firme ostvaruju prihod, a ne gde im je sedište, i ujednačavanje stope za koje se zalaže G7, ostaviti posledice i na manje države, poput Srbije.
– To će uticati na odluke velikih komapanija kako će i gde rasporediti resurse. Može se desiti da te kompanije prijavljuju poreze u onim zemljama gde najviše posluju, što može biti skuplje za njih nego što je sada. A u tom slučaju neće imati novca da ulažu u manje i nerazvijene ekonomije. S druge strane, te male zemlje će se više boriti da ih privuku, razvijaće bolje poslovno okruženje, bolje uslove, pravni okvir i zakone, težiće tome da se digitalizuju, da ulažu u obrazovanje i stručni kadar. A to može da bude i korisno – zaključuje Rajić.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari