Banke mole: Ne donosite nam više keš, trošite ga

Kada je korona virus udario prošle godine, direktori kompanija su pohitali da podignu nivoe gotovog novca u posedu. Banke od tada drže keš a na njemu ne mogu da zarade, jer se kompanije generalno i dalje ustežu da ga pozajmljuju od banaka, piše Volstrit džurnal.

Takvo ponašanje je toliko uzelo maha da je počelo da utiče na profite banaka, i neke od njih su počele da „guraju“ korporativne klijente da troše pare na svoje poslove i keš premeste negde drugde.

Prebacivanje na tržište novca

Poslednjih meseci banke, uključujući i BNY Melon (nominalnog vlasnika slovenačke LNB banke i srpske Komercijalne banke), su se fokusirale na prebacivanje klijenata sa depozita na tržište novčanih fondova, što je uobičajena gotovinska investicija a koja podleže drugačijim propisima o kapitalu banaka i time smanjuje pritisak na banke.

Bankari kažu da su mislili da će oporavak ekonomije smanjiti želju kompanija za držanjem keša, ali priliv depozita se nastavio i poslednjih nedelja. Finansijski direktori su i dalje zabrinuti zbog mogućih uticaja pandemije na posao, i kažu da još nisu spremni na velike promene, iako zarađuju malo ili ništa na depozitima.

– Radimo sa velikim iznosom u kešu već 12 meseci. Još se ne odlučujemo da to smanjimo – kaže Metju Elis, finansijski direktor „Verizona“, telekomunikacionog diva koji je na kraju prvog kvartala držao 10,2 milijarde dolara u kešu, za 45 odsto više nego godinu dana ranije.

Slično razmišljaju i u „AT&T“, gde Paskal Deroš kaže da „još ne nameravaju da optimizuju prinos“ prebacivanjem keša u investicije.

Američke kompanije preplavile su banke sa keš depozitima na startu pandemije, čemu su pomogle i Federalne rezerve i Trezor SAD, programom otkupa obveznica.

Zbog toga su depoziti u bankama narasli samo od marta do maja prošle godine sa 411 milijardi dolara na više od 1.700 milijardi.

Pročitajte još:

Bitkoin nastavlja da divlja, da li i Srbi prelaze na druge kriptovalute

Poleteo “Er Montenegro”: Prvi svečani let do Beograda

To inače ne bi bio problem za banke, jer one taj novac pozajmljuju, ali sada nemaju kome, jer niko ne želi da se zadužuje i investira. A povećani depoziti mogli bi da primoraju banke da, zbog propisa, povećaju sopstveni kapital, što one ne žele jer bi onda prinos po kapitalu bio još manji.

Pred bankama je nekoliko mogućnosti da snize depozite klijenata, ali one paze da ne uvrede svoje mušterije. Jedna od opcija je smanjenje prinosa na nove depozite.

– Zahtev klijentima da prebace deo novca negde drugde je opcija za manje banke – kaže Pit Gilhirst, izvršni predsednik „Novartisa“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi