Isplata akontacija građanima za restituciju počinje 31. marta sledeće godine

Građanima koji su dobili pravosnažno rešenje Agencije za restituciju 31. marta sledeće godine počinje isplata akontacija za 2022. godinu, i u tu svrhu je već obezbeđeno osam miliona evra, izjavio je danas direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

On je za Tanjug rekao da će isplata obveznica početi od 2023. godine i da će se one isplaćivati na period od pet, deset i dvanaest godina.

Poreska procenjuje

- Procenu imovine obavlja Poreska uprava i te cifre su apsolutno realne i odgovarajuće. Oni to rade izuzetno kvalitetno i efikasno, osim retkih izuzetaka, a građani će dobiti 15 odsto od procenjene vrednosti oduzete imovine - istakao je direktor Agencije za restituciju.

Što se tiče vraćanja imovine u naturi, Sekulić kaže da je tu posao u završnoj fazi.

- Vratili smo 560.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora, preko 82.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i preko 500 hektara tako da u narednih par godina očekujemo da se vraćanje imovine u naturi završi, sa izuzetkom poljoprivrednog zemljišta koje će trajati nešto duže - rekao je Sekulić.

Na pitanje da prokomentariše to što je visina obeštećenja po predmetu ograničena na 500.000 evra, kao i da neki odbijaju da prihvate taj iznos kao nadoknadu, Sekulić ističe da kada je restitucija u pitanju građani moraju da budu realni.

- Restitucija nije obavezna. Ne postoji nijedan evropski i svetski dokument koji neku državu primorava da uradi restituciju. U skladu sa tim, svaka država radi onako kako smatra da treba, naravno u skladu sa realnim mogućnostima. Tako se i radi - kaže Sekulić i dodaje da neke države, poput Poljske, nikada nisu realizovale restituciju.

I krivična odgovornost

- Srbija ima najširi obim vraćanja, koliko je moguće vratiti - ocenio je Sekulić.

Na pitanje šta će biti sa zemljištem na kome su izgrađeni objekti posle predatog zahteva za restituciju, Sekulić kaže da Agencija priznaje stanje na dan 5. oktobra 2011. godine bez obzira da li je onaj ko je gradio imao ili nije imao dozvolu za to.

- Zakon je tu jasan i nije dozvoljeno nikom da nasilno menja stanje na terenu. Ako se neko drznuo da uđe u područje nezakonitih radnji on će za to da odgovara i materijalno i krivično - naglasio je Sekulić.

On ističe da ako je izgradnja, pa makar i bez dozvole, počela pre 5. 10. 2011. a investitor je naknadno zatražio dozvolu, Agencija zamrzava predmet do okončanja postupka legalizacije.

Bilo je i uzurpacije

Na pitanje o načinu na koji je korišćena imovina oduzeta od građana i preduzeća, Sekulić kaže da je bilo one koja se koristila u prave svrhe - za škole, bolnice, izgradnju infrastrukturnih objekata, ali da je, posle raspada bivše SFRJ ta imovina najčešće bila predmet uzurpacije raznih moćnika u koordinaciji sa nosiocima vlasti na lokalu.

- To nije nikakva tajna. S tim se stalno susrećemo i to je stvorilo veliku frustraciju kod ljudi - zaključio je Sekulić.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi