24sedam istražuje: Da li je minimalac u Srbiji veliki?

19.02.2021

07:53 >> 11:20

0

Da li je srpski minimalac, koji se koristi kao lek za posustalu privredu, mali ili nije i čemu služi, razgovarali smo sa relevantnim stručnjacima

24sedam istražuje: Da li je minimalac u Srbiji veliki?
Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

Pitanje minimalca ponovo je u žiži i evropske i srpske javnosti. Evropski parlamentarci su nedavno doneli rezoluciju kojom se poziva cela Evropska unija da obezbedi da zaposleni građani budu daleko od granice siromaštva, što sada nije slučaj.

Istovremeno u Srbiji minimalnu zaradu, tačnije 50 odsto minimalca, u nekoliko narednih meseci država poklanja firmama kao vid ekonomske pomoći u vreme krize.

O tome šta je minimalac, koliki treba da bude i da li se njime može voditi ekonomska politika, 24sedam je razgovarao sa privrednicima, ekonomskim stručnjacima i sindikalnim aktivistima.

Nebojša Atanacković, privrednik i član Unije poslodavaca Srbije, na potez Evropskog parlamenta gleda kao na pokušaj EU da usaglasi praksu.

Pokušaj socijalne zaštite

– U Evropskoj uniji neke zemlje imaju formalno određeno koliko najmanje radnik može da zaradi za neko standardno radno vreme, a neke ne. Sada se pokušava da se radnici na neki način socijalno zaštite na teritoriji cele Unije, pogotovo što je kriza sve jako pogodila. Ali to ne znači nužno podizanje cene rada, ni kod njih, ni kod nas – ističe Atanacković.

Najmanji iznos za 16 odsto radnika

Podaci pokazuju da u EU broj ljudi na minimalcu varira i kreće se od pet odsto od ukupnog broja zaposlenih u Belgiji i na Malti, do 20 odsto u Portugalu i Rumuniji. U susednoj Hrvatskoj taj broj se procenjuje na 15 odsto a u Srbiji sindikati kažu, pošto RZS taj podatak ne objavljuje, da minimalac prima barem 350.000 ljudi (16 odsto).

Cena rada po satu po zakonu od januara ove godine ne može biti manja od 183,93 dinara neto. Minimalna zarada je povećana 6,6 odsto u odnosu na 2020. i za januar daje minimalnu platu od 30.900 dinara neto (oko 263 evra) za 168 sati rada, odnosno 41.470 dinara bruto (353 evra). Tokom godine najveća zarada, zbog broja radnih dana, može biti 33.843 dinara neto (288 evra), odnosno 45.668 dinara bruto (388 evra), tokom marta i avgusta.

Minimalna mesečna zarada u zemljama EU kreće se od 332 evra u Bugarskoj do 2.202 evra u Luksemburgu, navela je nedavno Evropska agencija za statistiku (Eurostat). Od 21 zemlje EU koja zakonski određuje minimalac, lani je samo Portugal osigurao da taj iznos ne bude ispod 60 odsto medijalne plate, ni ispod 50 odsto prosečne plate, što se u Evropi smatra “minimum minimuma”.

Nastavak politike jeftine radne snage…

– I kod nas je taj odnos na polovini prosečne plate tako da u tom pogledu ne zaostajemo za Evropom. Više od toga ne može da bude jer bi išlo na štetu poslovanja firmi u kojima ti ljudi rade. Postoji i princip da se minimalac uvećava onoliko koliko godišnje poraste i ekonomija – tvrdi Atanacković.

I ovaj povećani minimalac donet je “odozgo“ iz Vlade Srbije, bez dogovora sindikata i poslodavaca. Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije koji je učestvovao u više takvih pregovora, kaže da je pozivanje na “opasnost za firme“ nastavak primene neoliberalnog koncepta jeftine radne snage u Srbiji.

Pixabay/StockSnap

– Stalno se namerno zamagljuje da je minimalna zarada socijalna kategorija, a ne ekonomska ili poslovna. Takođe, zanemaruje se i da je po suštini privremenog karaktera, usled neočekivanih vanrednih okolnosti po firmu. Kod nas veliki broj ljudi praktično stalno radi za minimalac i time stalno reprodukujemo siromaštvo jer tročlana porodica ne može da pristojno živi, da se hrani, plati komunalije, obrazuje, informiše o svetu i komunicira savremenim sredstvima, pa na kraju i zabavi, sa tako malim prihodima – naglašava Vuković.

U Luksemburgu najniža zarada 2.202 evra

Prema podacima Eurostata, u januaru 2021. godine posle Bugarske (332 evra), najniže minimalce beleže Mađarska (442), Rumunija (458), Letonija (500), Hrvatska (563), Češka (579), Estonija (584), Poljska (614), Slovačka (623) i Litvanija (642). U pet zemalja, koje se nalaze većinom na jugu EU, minimalne zarade su se kretale od 700 do 1.100 evra, počev od Grčke (758), Portugala (776), Malte (785), Slovenije (1.024) do Španije (1.108). Najveći minimalac u EU imaju građani zemalja na zapadu i severu Unije: Francuska (1.555 evra), Nemačka (1.614), Belgija (1.626), Holandija (1.685), Irska (1.724) i Luksemburg (2.202).

On ističe da jeste povećan minimalac ali povećani su i troškovi života. Prosečna potrošačka korpa je u novembru iznosila 73.930 dinara (629 evra) a minimalna potrošačka korpa 37.872 dinara (322 evra). Prosečna korpa je za 21 odsto veća od prosečne zarade, a minimalna za čak 31 odsto od minimalca za novembar.

Dostojanstvo rada ne dovoditi u pitanje

– A tek sastav te minimalne a ne normalne potrošačke korpe je mizerija, dat kao “pravo“ na nekoliko grama ribe ili mesa dnevno. Pitamo zbog čega se odustalo do toga da se 2021. godine izjednače minimalna zarada i minimalna korpa – pita Vuković.

Prema pomenutoj Rezoluciji EU iznos najniže plate bi uvek trebalo da bude iznad praga siromaštva. Prema definiciji Eurostata, zaposleni pojedinac je u riziku od toga da postane siromašan kada radi (više od polovine godine) a prihod mu je ispod 60 odsto medijane prihoda u zemlji.

Na zgražavanje poslodavaca i pominjanje “opasnosti po poslovanje firmi“ šefica Evropske komisije, Ursula van der Lejen odgovorila je da se “dostojanstvo rada ne može dovoditi u pitanje ni u kriznim vremenima”.

Radnik ne odnese mnogo kući od minimalca…

Da je srpski minimalac paradoksalno zapravo veliki, barem ako se pogledaju zemlje regiona, smatra Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta. On za 24sedam kaže da je bruto minimalna zarada kod nas više od 350 evra, što je gotovo 62 odsto medijalne zarade a da, prema ekonomskoj teoriji, kada pređe 65 odsto postaje ekonomski opasna za privredu.

Pročitajte još

– Naš problem je što od tog “velikog“ minimalca ljudi ne odnesu mnogo kući, u neto iznosu. Porezi i doprinosi na plate su veliki, a primenjuju se i na minimalac, pa na 30.000 dinara minimalne zarade na poreze ode 10.000 dinara. Država tako uzima mnogo više siromašnima nego od onih koji imaju prosečna primanja. A čak 42 odsto BDP-a dolazi od poreskih prihoda. Suluda je situacija da kod poreza na dohodak građana, koji plaća dva odsto najbogatijih u Srbiji, imate odbitak za decu, a kod onih najsiromašnijih na minimalcu, koji inače imaju i više dece, to nemate – ističe Arandarenko.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi