Istražujemo: Da li nas u Srbiji čeka drastičan skok cena kada prođe korona?

Inflacija u Srbiji je u oktobru iznosila 1,8 odsto godišnje, prema podacima centralne banke, dok je projekcija da će naredne dve godine iznositi tri odsto, sa eventualnim odstupanjem od 1,5 odsto. Po svemu sudeći, ne moramo da brinemo da će, barem do kraja 2022. godine, cene u našoj zemlji “divljati“.

Pored guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, čiji je posao da brine o kretanju cena (inflaciono targetiranje), koja kaže da će “inflacija u Srbiji i u narednom periodu ostati niska i stabilna“, ovakav stav imaju i domaći ekonomski analitičari.

Manja inflacija i od Češke i Mađarske

Analitičari MAT-a navode da su na mesečnom nivou u septembru 2020. snižene cene usluga i cene prehrambenih proizvoda, a povišene su cene energije i cene neprehrambenih proizvoda bez energije. Na međugodišnjem nivou, kako dodaju, u septembru 2020. energija je pojeftinila, a ostale osnovne kategorije potrošačke korpe su poskupele.

– Srbija je samo od četiri zemlje EU, Češke, Mađarske, Poljske i Rumunije, imala manju međugodišnju inflaciju i u avgustu i u septembru 2020. Na međugodišnjem nivou je inflacija, kao procentualna promena harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, iznosila 1,9 odsto u Srbiji, a 2,5 odsto u Rumuniji, do četiri odsto u Mađarskoj – istakli su analitičari MAT-a.

Prema njihovim rečima, inflacija će se u kratkom roku kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici, dok će u srednjem roku početi da se postepeno približava centralnoj vrednosti cilja. Na to će, ukazuju analitičari, najviše uticati rast cene nafte na svetskom tržištu, kao i akcizna politika Srbije.

Pažljivo osmišljene mere

Podsetimo da je guvernerka nedavno istakla da je “važan faktor stabilnosti inflacije, bila i ostala, obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja“.

– Obimne monetarne i fiskalne mere koje smo doneli pažljivo su osmišljene kako bi podstakle rast naše privrede u ovim teškim okolnostima u celom svetu, ali tako da ne ugroze cenovnu i finansijsku stabilnost – rekla je u intervjuu za 24sedam Jorgovanka Tabaković.

Kako je objasnila, stimulativne mere monetarne i fiskalne politike kojima se pruža podrška privredi i građanima, i u Srbiji i u većini zemalja sveta, donete su upravo s ciljem da se podstakne tražnja u uslovima pandemije, ali i da se spreči prebacivanje povećanih troškova proizvodnje na potrošače.

– Uspešnost u kontroli pandemije na globalnom nivou i dalje će biti najvažniji faktor inflacije. Očekuje se da će oporavak tražnje biti postepen, što će, uz očekivane, relativno niske cene nafte, ograničiti znatniji rast cena. Kako se tražnja bude oporavljala, tako će se prilagođavati i instrumenti monetarne politike. NBS će nastaviti pažljivo da prati kretanje i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka – zaključila je guvernerka.

Akcize i turizam

Autor biltena “Makroekonomska kretanja u Srbiji” Saša Đogović kaže za 24sedam da će takođe inflacija i u narednom periodu ostati na niskom nivou.

– Ne očekujem veći rast inflacije. Možemo očekivati da će sledeće godine zbog rasta cene nafte doći do poskupljenja goriva u Srbiji, pa će to pogurati inflaciju. Ali to neće biti izvan granica cilja NBS – smatra Đogović.

Kako dodaje, moguće je i da u drugoj polovini 2021. dođe do rasta cene turističkih aranžmana, ali i da to neće imati toliko značajan uticaj na inflaciju.

Pročitajte još: Ugovoren kredit od EBRD: Počinje gradnja auto-puta Niš – Merdare, izvođači poznati u decembru

Pročitajte još: Novi uslovi za penziju od 1. januara: Šta se sve menja i na koga će to uticati

– S druge strane, akcize koje svake godine idu naviše, pre svega akcize na alkoholna pića i duvan, kao i na gorivo, takođe će uticati na rast cena. Ipak, i to će biti u granicama kontolisanih okvira – naglašava Đogović.

On ne očekuje da će s oporavkom ekonomije EU sledeće godine doći do većeg rasta cena uvozne robe.

Postepeno do tri odsto

– Jedino ukoliko bi došlo do „opuštanja“ vrednosti domaće valute, ali to se neće dogoditi. Tu se ne slažem sa NBS jer smatram da kurs dinara treba da bude u realnijim okvirima, pogotovo sada kada imamo pad proizvodnje i izvoza – kaže naš sagovornik.

I analitičari Ekonomskog instituta u Beogradu istakli su u poslednjem izveštaju “Makroekonomskih analiza i trendova“ (MAT) da će inflacija nastaviti da se u kratkom roku kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, i to bliže donjoj granici cilja, a nakon toga će, u srednjem roku, početi da se postepeno približava centralnoj vrednosti cilja NBS, a to je tri odsto.

– Inflacija je snižena i na mesečnom i na međugodišnjem nivou u septembru 2020. U avgustu i septembru 2020. zabeležena je mesečna inflacija od 0,1 i 0,5 odsto, te međugodišnja inflacija od 1,9 i 1,8 odsto. Međugodišnja inflacija je tako, po povratku u granice cilja u junu ove godine ostala u tim granicama i u sledeća tri meseca – naveli su u MAT-u.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi