Bum sintetičke hrane: Nemci se spremaju za mocarelu bez mleka, da li to i nas očekuje?

Sintetička hrana polako ali sigurno u svetu dobija zamah, i izgleda da neće proći dugo pa da i mi u Srbiji počnemo da jedemo nešto što ne dolazi prerađeno sa farmi ili polja, već iz laboratorije.

U Singapuru su tako krajem prošle godine odobrili prodaju piletine koja nastaje iz epruvete. Postoje najave da će na tržištu Evropske unije prvo laboratorijski uzgojeno meso biti dostupno 2022. godine, a sada stiže i vest iz Nemačke da će se tamo uskoro proizvoditi sir bez mleka.

Na ove vesti u Srbiji se potrošači obično zgražavaju, ali ni na ovom tržištu uzgoju krava ne cvetaju ruže. Doduše, ne zbog ekologije, već zato što se zbog prilika u poljoprivredi stočni fond uporno smanjuje već decenijama. Zato bismo, nažalost, uskoro mogli da ostanemo i bez domaćeg mesa i bez mleka. A tada će nam, možda, biti dobro i meso iz epruvete.

“Da stvorimo sir kakav god hoćete“

Nemačka startap kompanija koja pravi kultne italijanske vrste sireve mocarela i rikota prikupila je rekordni iznos od investitora u oblasti proizvodnje “tehnološke hrane“ i sa 50 miliona dolara nastaviće da razvija industriju mlečnih proizvoda – bez mleka.

Fabrika mesa “bez krvi“

Prva svetska fabrika mesa “bez ubijanja“ otvorena je u Izraelu u prvoj polovini 2021. kao deo revolucionarne proizvodnje hrane koja ne šteti životnoj sredini. Meso izraelske kompanije “Fjučer mit tehnolodžis“ koristi životinjske ćelije za proizvodnju pilećih, ovčijih i svinjskih proizvoda, a planiraju da dodaju i goveđe proizvode. Fabrički pogon može da proizvede do 500 kilograma “uzgojenih mesnih proizvoda“ dnevno, što je dovoljno za 5.000 hamburgera.

“Formo“, kako je naziv ove startap kompanije, želi da kopira isti ukus i teksturu pravog sira koristeći preciznu tehnologiju fermentacije zasnovanu na mikrobima koji prave proteine koji su baza siru.

– Naši proizvodi u suštini sadrže proteine mleka, ali oni ne dolazi od krava već od mikroorganizama – objašnjava Brita Vintergerg, suosnivač i glavni naučni istraživač u ovom preduzeću.

To veštačko pravljenje sira se eufemistički danas zove “ekološki prijateljska alternativa mlečnoj industriji“.

Firma “Formo“ sa sedištem u Berlinu te milione će koristiti da proširi proizvodnju ne samo italijanskih sireva, već će se umešati i na tržišta ljubitelja engleskog čedara ili švajcarskog grijera, prenosi Blumberg.

– Govorimo o proizvodima koji moraju da idu na masovno tržište i u velikom broju, tako da sada radimo na skaliranju. Želimo da proširimo fokus i budemo sigurni da ćemo da pokrijemo gotovo svaku vrstu sira koji možete da zamislite – kaže Rafael Vohlgensinger, suosnivač i izvršni direktor te kompanije.

A “Formo“ (ranije “Legendejri fuds”) nije jedini. Investitori svoj novac tako daju novoj generaciji startapa koji idu ka replikovanju užitka jedenja sira, ali “bez negativnog klimatskog uticaja farmi sa stokom“. Novac su već dobili “Mijoko kremeri“ u SAD i “Stokeld drimeri“ u Švedskoj.

Morska trava u ishrani – “čistač” vazduha

Nemački startap se prvo okrenuo tržištima na kojima može da dobije dozvolu, kao što su Singapur, Izrael, Bliski istok i, vrlo verovatno, Evropa.

Sledeća velika stanica je tržište Azije, jer ovi proizvodi ne sadrže laktozu, mlečni šećer na koji nije tolerantna većina tamošnjeg stanovništva, a koji je obavezan deo mleka, odnosno pravog sira.

Za one koji u ovome vide “kraj sveta“ ipak ima malo nade, jer postoje i naučnici koji se bave očuvanjem korena postojećeg načina života kroz prilagođavanje i invenciju.

Pročitajte još

Da li ćete i vi biti navučeni: Kriptovalute traže “sveže” zavisnike, nova meta – navijači

Sutra je državni praznik, ali se praznuje radno: Imate li u tom slučaju pravo na duplu dnevnicu?

Tako je na proleće ove godine objavljena nova naučna studija koja je pokazala da su male količine morske trave dodate u ishranu stoke, tokom petomesečnog perioda, dovele do toga da su životinje oslobađale čak 82 odsto manje metana. A metan je za životnu sredinu i efekat staklene bašte mnogo štetniji gas od, recimo, ugljen-dioksida.

– Sada imamo čvrste dokaze da je morska trava u ishrani stoke efektivna u smanjivanju gasova sa efektom staklene bašte i da se taj efekat ne smanjuje tokom vremena – tvrdi Ermijas Kebreab, direktor Svetskog centra za ishranu i poljoprivredni stručnjak na Univerzitetu Kalifornija.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi