Provera imovine počinje za dva meseca: Da li će svi podleći novom zakonu i ko je prvi na udaru poreznika

Za tačno dva meseca, 11. marta, počinje primena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Tada će se na udaru poreznika naći svi građani za koje se posumnja da nisu stekli imovinu na zakonit način, ili bi tako barem trebalo da bude…

U slučaju da poreznici utvrde da imovina nije stečena na zakonit način, vlasnik će ostati bez čak tri četvrtine vrednosti imovine, a u slučaju da sud ustanovi da je imovina stečena krivičnim delom, tada se oduzima celokupan imetak.

Nedavno formiran tim koji će ispitivati

Ipak, postavlja se pitanje da li će baš tako biti i u praksi kada počne primena zakona, koji je inače usvojen 29. februara 2020. godine. Iako je 11. marta prošle godine stupio na snagu, sama primena je odložena za godinu dana jer je neophodno formiranje Jedinice Poreske uprave i priprema za efikasnu primenu ovog propisa.

Sve na papiru za funkcionere

Svi funkcioneri dužni su da prilikom stupanja na dužnost Agenciji za sprečavanje korupcije prijave svu svoju imovinu, zaradu, nekretnine i vozila u vlasništvu, kao i ušteđevinu i udeo u firmama. Oni su takođe dužni i da prijave svaku promenu u imovini. Nakon usvajanja Zakona o korupciji u septembru prošle godine, Agencija može da obavlja neposredan uvid u sve dokumente neophodne za njen rad, kao i da u slučaju nepodudaranja podataka proverava i imovinu rodbine javnog funkcionera.

Ekonomski analitičari su skeptični. Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića, tek ćemo videti na koji način će se primenjivati ovaj zakon.

– Imajući u vidu iskustava sa drugim zakonima, nisam preterani optimista da će ovaj važan zakon postići neke značajne promene. Ranijih godina sam imali slične zakone i pokušaje vlasti da ih primene, ali generalni problem Srbije je što donosi kvalitetne, evropske zakone, čiji su rezultati tanki i mršavi – kaže za 24sedam Savić.

Dodatni problem je, naglašaava on, što proces bogaćenja ljudi traje od devedesetih godina i što „oni sada imaju enormno bogatstvo i vremenom su naučili da sve papire i dokumenta dovedu u red“.

– A to ne znači da je bogatstvo legalno stečeno. Da li će svi građani biti obuhvaćeni ovim Zakonom, čisto sumnjam, jer će neke vlast zaštititi, a do većine neće moći ni da se dođe, jer su vešti – smatra Savić.

Sticanje bogatstva dugo bez kontrole

Ipak, on ističe da je dobra stvar što će se ovaj zakon uvesti jer će on možda neke ljude odvratiti od pokušaja da prikriju imovinu.

– Znate kako kažu, “kolač će se slomiti na malom broju ljudi”. Predugo je trajao proces sticanja bogatstva bez ikakve kontrole. Zato je sada jako teško svemu ući u trag – zaključuje Savić.

Pročitajte još

Ipak imamo i dobre vesti: Nekome povišica, a nekoga čeka radno mesto!

Do kraja januara onlajn prijava za dualno obrazovanje

Inače, pravila samog zakona su jasna, pa će tako u problemu biti oni za koje poreski organi posumnjanju, odnosno utvrde, da za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. U slučaju da se posumnja i na izvršenje krivičnog dela, ceo slučaj biće prijavljen policiji i tužilaštvu.

Zakon inače uvodi takozvanu “unakrsnu proveru imovine”, koju sprovodi posebna Jedinica u Poreskoj upravi, koja je formirana početkom decembra 2020. Poreznici će dokazivati uvećanje imovine građana, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku za koga se sumnja da uvećanje imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi