Stigla dozvola ECB: Pare za Komercijalnu dolaze pre Nove godine

Slovenačka NLB banka, u vlasništvu američkih fondova, u budžet će uplatiti 400 miliona evra.

Mali je rekao da je pre nekoliko dana stigla neophodna saglasnost Evropske centralne banke i da je dostavljena Narodnoj banci Srbije.

Inače, državi je već isplaćeno oko 60 miliona evra kroz dividendu, a isplata zaostalih dividendi bio je jedan od uslova za zatvaranje transakcije preuzimanja Komercijalne banke.

– Očekujemo u narednih nekoliko dana saglasnost i NBS i ostalo je da se prikupi još nekoliko dokumenata. Očekujem zatvaranje transakcije do kraja godine i uplatu u budžet – kazao je Mali.

Pare za dug Azerbejdžancima

Kaže da će deo novca od te uplate biti iskorišćen za isplatu duga Azerbejdžanu od 170 miliona evra. On je napomenuo da je taj kredit uzet 2012. godine po kamatnoj stopi od četiri odsto i najskuplji kredit koji Srbija trenutno ima.

Ostatak novca, dodaje on, država će pokušati da sačuva kako bi, ukoliko bude bilo potrebno, pomogla privredi i tokom 2021. godine.

Od već dobijenih 60 miliona evra ili oko sedam milijardi dinara, 3,7 milijardi dinara odnosi se na ugovornu obavezu da se pola dobiti za prošlu godinu raspodeli kroz dividendu.

Privatizacija Komercijalne banke je deo sporazuma sa MMF koji ističe krajem godine.

Srbija će pored 387 miliona evra za 83,2 odsto akcija u vlasništvu države do završetka preuzimanje prihodovati ukupno  oko 460 miliona evra.

Skupo kašnjenje

Što se ukupnog prihoda od ove privatizacije tiče, ne treba zaboraviti da je njeno kašnjenje prilično koštalo poreske obveznike Srbije.

Prilikom objedinjavanja državnog paketa Srbije je prethodno u novembru 2019. godine otkupila od EBRD i IFC 34,58 odsto običnih akcija Кomercijalne banke, i to po ceni definisanom Ugovorom akcionara iz 2009. godine.

Pročitajte još:

Sve nedoumice oko izmene poreskih zakona: Šta se menja u porezu na imovinu i ko će plaćati više?

Pokretanje biznisa: Teško do novca, ali to možda i nije loše

Zbog toga što banak nije prodata do dogovorenog vremena, međunarodnom finansijerima je plaćeno 217 miliona evra, 73 miliona evra više nego što je tada bila tržišna cena na Beogradskoj berzi.

Država je prethodno, u junu te godine, otkupila i udele fondova iz Nemačke i Švedske, DEG i SVED. Za 6,8 odsto akcija plaćeno je oko 44 miliona evra. Kada se sve sabere, od prodajne cene Komercijalne trebalo bi odbiti ukupno 117 miliona evra.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi