Dolaze na posao, sede pored prozora i primaju platu: Neobičan japanski model zbunjuje ostatak sveta

Dok kompanije u SAD i Evropi pokušavaju da povećaju produktivnost, vraćaju zaposlene u kancelarije i smanjuju broj radnih mesta uz pomoć veštačke inteligencije, u Japanu opstaje potpuno drugačiji poslovni fenomen – hiljade starijih zaposlenih svakog dana dolaze na posao, iako praktično nemaju šta da rade.

U Japanu ih nazivaju „madogiwazoku“, što bi se moglo prevesti kao „ljudi pored prozora“ ili „radnici pored prozora“.

Reč je uglavnom o zaposlenima u kasnim pedesetim i šezdesetim godinama koji su svojevremeno primljeni u kompanije u okviru tradicionalnog japanskog sistema doživotnog zaposlenja i napredovanja zasnovanog na godinama staža.

Profimedia

 

Umesto da dobiju otkaz kada njihova znanja više nisu potrebna kompaniji ili ne mogu da prate tehnološke promene, oni bivaju sklonjeni sa važnih poslova.

Nekada su možda rukovodili timovima ili zaključivali velike poslove, dok sada dane provode odgovarajući na poneki imejl, pregledajući i razvrstavajući dokumentaciju ili obavljajući druge manje važne poslove. Pritom mogu da zadrže relativno dobre plate, ali više nemaju ozbiljnu odgovornost.

Umesto otkaza – mesto pored prozora

Fenomen nije nov, ali je ponovo privukao veliku pažnju, naročito u trenutku kada kompanije na Zapadu sve češće insistiraju na većoj produktivnosti i koriste razvoj veštačke inteligencije kao jedan od razloga za smanjenje broja zaposlenih.

Suština japanskog pristupa jeste da stariji radnici koji više nisu dovoljno produktivni ne moraju automatski da dobiju otkaz. Kompanija ih često premešta na manje važne pozicije i ostavlja ih da rade do penzije.

Jedan 74-godišnji Japanac, koji na društvenim mrežama govori o životu u toj zemlji, objasnio je da se zaposleni koji više ne postižu očekivane rezultate jednostavno premeštaju na manje zahtevne poslove.

Takvi radnici, prema njegovim rečima, uglavnom nisu problematični niti ulaze u sukobe sa poslodavcem. Mnogi su decenijama lojalni istoj kompaniji, ali su ih prestigle tehnološke i poslovne promene.

Japanci žele da rade i posle penzije

Ovakav odnos prema starijim zaposlenima jedan je od razloga zbog kojih Japan ima veoma visoku stopu zaposlenosti među starijom populacijom.

Više od četvrtine Japanaca starijih od 65 godina radilo je 2022. godine. Poređenja radi, u SAD je taj procenat bio manji od 20 odsto, dok je u Velikoj Britaniji radio približno svaki deseti stanovnik te starosne grupe.

Istraživanja pokazuju da oko 80 odsto japanskih radnika želi da nastavi da radi i nakon dostizanja starosne granice za penzionisanje. Oko 70 odsto njih najradije bi ostalo kod istog poslodavca.

Japanska država dodatno podstiče takvu praksu.

Izmenama propisa o zapošljavanju starijih osoba, kao i različitim subvencijama, kompanije se podstiču da svojim zaposlenima omoguće rad sve do 70. godine. Pojedine firme već menjaju sopstvena pravila kako bi zaposleni mogli duže da rade bez gubitka određenih pogodnosti.

Skoro svaka druga velika kompanija ima „čoveka koji ništa ne radi“

Ipak, ono što starijim zaposlenima pruža sigurnost sve više nervira njihove mlađe kolege.

Jedno istraživanje konsultantske kompanije Shikigaku, sprovedeno među 300 zaposlenih uzrasta od 20 do 39 godina u velikim japanskim kompanijama, pokazalo je da je čak 49,2 odsto ispitanika reklo da u njihovoj firmi postoji stariji zaposleni koji gotovo ništa ne radi.

Mlađe kolege tvrde da takvi zaposleni često prave duge pauze za cigarete ili užinu, razgovaraju sa kolegama, pregledaju internet ili jednostavno provode vreme bez konkretnog posla.

Čak devet od deset ispitanika koji rade sa takvim kolegama smatra da njihovo prisustvo negativno utiče na radno okruženje.

Oko 59,7 odsto smatra da takva praksa ruši moral zaposlenih, 49 odsto kaže da zbog nje drugi imaju više posla, dok 35,3 odsto ukazuje na nepotrebne troškove rada.

Iako na prvi pogled deluje potpuno neefikasno, japanski model ima određene prednosti.

Zaposleni znaju da ih jedan loš period ili teškoće u prilagođavanju novim tehnologijama neće automatski ostaviti bez egzistencije. Kompanije istovremeno zadržavaju ljude sa višedecenijskim iskustvom, koji mogu da prenose znanje mlađim kolegama.

U vreme kada brojne kompanije širom sveta smanjuju broj zaposlenih pozivajući se na efikasnost i veštačku inteligenciju, japanski „radnici pored prozora“ predstavljaju gotovo suprotan model – manja produktivnost prihvata se kao cena dugoročne sigurnosti zaposlenih.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi