Uložite nekoliko hiljada evra, a računi padaju i do 75 odsto: Ovo grejanje sve popularnije u Srbiji

Ulaganje nekoliko hiljada evra u novi sistem grejanja nije mala odluka, pa je razumljivo što se mnoga domaćinstva pitaju koliko se takva investicija zaista isplati. Toplotne pumpe, bilo da je reč o sistemima vazduh-voda, zemlja-voda ili voda-voda, važe za jedan od najefikasnijih načina zagrevanja prostora i sanitarne vode.

Njihova prednost proizlazi iz samog principa rada. Umesto da proizvode toplotu sagorevanjem goriva, najveći deo potrebne energije preuzimaju iz okoline – vazduha, zemlje ili podzemnih voda – dok se električna energija koristi za rad sistema, pre svega kompresora.

Za razliku od električnih kotlova i TA peći, kod kojih je za 1 kW toplotne energije potrebno približno 1 kW električne energije, pravilno odabrana toplotna pumpa za istu količinu utrošene struje može da isporuči između 3 i 5 kW toplotne energije. Ovaj odnos označava se kao COP, odnosno koeficijent efikasnosti.

Koliko može da se uštedi?

Ušteda zavisi od objekta, izolacije, postojećeg sistema grejanja i načina korišćenja. Prema navedenim procenama, prelazak sa klasičnog električnog grejanja, poput električnog kotla ili TA peći, na toplotnu pumpu može da smanji troškove za 60 do 75 odsto.

U poređenju sa grejanjem na gas ili pelet, procenjena ušteda kreće se između 30 i 50 odsto, dok u odnosu na lož-ulje troškovi mogu biti niži i do 85 odsto.

Kao primer može da posluži dobro izolovana kuća površine oko 100 kvadratnih metara, sa kvalitetnom stolarijom i podnim grejanjem.

Ukoliko se koristi električni kotao, godišnja potrošnja može da iznosi oko 15.000 kWh, odnosno približno 1.650 evra prema računici iz ovog primera.

Toplotna pumpa sa COP-om 4 za proizvodnju iste količine toplote potrošila bi oko 3.750 kWh električne energije, što bi godišnji trošak spustilo na približno 420 evra.

Razlika bi tako iznosila oko 1.230 evra godišnje, odnosno približno 75 odsto. Prema ovoj računici, početno ulaganje moglo bi da se vrati za oko pet do osam godina.

Izolacija igra veliku ulogu

Toplotna pumpa, međutim, neće u svakom objektu dati iste rezultate. Konačna potrošnja u velikoj meri zavisi od energetske efikasnosti kuće ili stana.

Loša fasada i dotrajala stolarija povećavaju gubitke toplote, zbog čega uređaj mora intenzivnije da radi kako bi održao željenu temperaturu. Time raste potrošnja električne energije i smanjuje se finansijska korist od ovakvog sistema.

Zbog toga dobra termoizolacija i kvalitetna stolarija značajno utiču na isplativost investicije.

Podno grejanje pogodnije od starih radijatora

Toplotne pumpe najbolje rezultate postižu u niskotemperaturnim sistemima grejanja. Visoka efikasnost ostvaruje se kada se voda zagreva na približno 30 do 40 stepeni, zbog čega se posebno dobro kombinuju sa podnim ili zidnim grejanjem.

Situacija može biti drugačija sa starim radijatorima kojima je za zagrevanje prostorija potrebna temperatura vode viša od 65 stepeni. U takvim uslovima efikasnost pumpe opada, pa se produžava i vreme potrebno da se početna investicija isplati.

Važno je izabrati odgovarajuću snagu

Jedna od čestih grešaka prilikom kupovine jeste izbor uređaja neodgovarajuće snage.

Ako je pumpa preslaba, tokom veoma hladnih dana može češće da koristi pomoćne električne grejače, što povećava račun za struju. Sa druge strane, predimenzioniran uređaj može prečesto da se uključuje i isključuje, što takođe utiče na potrošnju i životni vek sistema.

Zbog toga je pre kupovine potrebno uraditi stručni proračun toplotnih gubitaka objekta i na osnovu njega odabrati odgovarajući uređaj.

Koliko koštaju i kako ih pravilno koristiti?

Na tržištu su najzastupljenije tri vrste toplotnih pumpi. Sistemi vazduh-voda uglavnom su najpristupačniji i najčešći, a model snage 8 kW, prema navedenim podacima, košta oko 3.500 evra. Njihov COP kreće se približno od 3,4 do 4.

Sistemi zemlja-voda i voda-voda zahtevaju veće početno ulaganje, od oko 5.000 evra naviše, kao i dodatne radove. Njihova prednost je veća efikasnost, sa COP vrednostima od približno 4,4 do 5, a pojedini sistemi omogućavaju i pasivno hlađenje tokom leta.

Na potrošnju utiče i način korišćenja. Toplotne pumpe efikasnije rade kada održavaju relativno stabilnu temperaturu nego kada se prostor naglo rashladi, a zatim termostat podesi na maksimum kako bi se što brže zagrejao.

Kao optimalna temperatura navodi se između 21 i 22 stepena. Važno je i redovno održavanje sistema, uključujući čišćenje filtera, proveru pritiska i kontrolu izolacije cevi.

Dodatni podsticaj za prelazak na ovaj način grejanja predstavljaju subvencije za energetsku sanaciju. Pojedine lokalne samouprave u Srbiji učestvuju u finansiranju ugradnje toplotnih pumpi, čime početni trošak za domaćinstva može značajno da se smanji, piše Daibau.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi