Namešten ili prazan stan? Jedna odluka može vas koštati hiljade evra više nego što mislite

Odluka da li iznajmiti namešten ili prazan stan na prvi pogled deluje jednostavno. Međutim, u praksi razlika u ukupnim troškovima može da dostigne i nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od dužine boravka, početnog budžeta i životnih navika podstanara. Iza naizgled jednostavnog izbora krije se niz finansijskih i praktičnih faktora koji značajno utiču na konačnu računicu.

Stanodavci koji izdaju nameštene stanove pogodnost opremljenog prostora gotovo uvek uračunavaju u cenu zakupa, zbog čega su takvi stanovi skuplji od praznih u istoj zgradi ili naselju. U većim gradovima, poput Beograda, razlika se najčešće kreće od 50 do 150 evra mesečno, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta opreme. Za podstanare koji planiraju da ostanu svega nekoliko meseci, taj dodatni trošak često predstavlja prihvatljivu cenu komfora. Međutim, kod boravka od tri godine ili duže, zbir mesečnih razlika neretko premaši vrednost kompletnog osnovnog nameštaja.

Prazan stan zahteva početno ulaganje

Niža kirija za prazan stan ne znači nužno i manji početni trošak. Pre useljenja potrebno je obezbediti osnovni nameštaj i belu tehniku, što zahteva ulaganje koje nije zanemarljivo. Za jednosoban stan minimalno opremanje – krevet, orman, kauč, sto, stolice i osnovna bela tehnika – u praksi košta između 2.000 i 5.000 evra, u zavisnosti od toga da li se kupuju novi ili polovni komadi. Ipak, za razliku od više kirije kod nameštenog stana, ovo je jednokratan trošak, a kupljena oprema ostaje u vlasništvu podstanara i može se koristiti pri svakoj narednoj selidbi.

Odgovornost za oštećenja nije ista

Kod nameštenih stanova zakup ne podrazumeva samo korišćenje prostora, već i kompletnog inventara, što sa sobom nosi dodatnu odgovornost. Stanodavci najčešće sastavljaju popis stvari, a povraćaj depozita uslovljavaju njihovim stanjem prilikom iseljenja. Najviše nesuglasica nastaje zbog procene šta predstavlja uobičajeno habanje, a šta oštećenje, jer ta granica nije jasno definisana i često zavisi od procene vlasnika. Kod praznih stanova ovakvi sporovi su znatno ređi, budući da inventar nije predmet zakupa.

Pojam „namešten stan“ nije precizno definisan

Na tržištu nekretnina ne postoji jedinstven standard koji određuje šta znači da je stan namešten. U praksi razlike mogu biti velike. Dok jedan stan nudi potpuno novu belu tehniku i funkcionalan nameštaj, drugi pod istom oznakom može sadržati samo osnovne, često dotrajale komade. Zato je pre potpisivanja ugovora važno detaljno proveriti šta je uključeno u cenu, u kakvom je stanju oprema i ko snosi eventualne troškove popravke ili zamene.

Kome više odgovara namešten, a kome prazan stan

Namešten stan u Beogradu najčešće je dobar izbor za ljude koji dolaze iz drugog grada ili inostranstva, za podstanare sa kratkoročnim ugovorima, studente i sve kojima je fleksibilnost važnija od dugoročne uštede. S druge strane, prazan stan više odgovara onima koji planiraju duži boravak, već imaju deo nameštaja ili žele da prostor urede prema sopstvenim potrebama, bez obaveze da čuvaju tuđi inventar i prilagođavaju se postojećem enterijeru.

Duži boravak menja računicu

Ako se stan iznajmljuje na godinu dana, razlika u kiriji najčešće nije dovoljna da nadoknadi početno ulaganje u opremanje praznog stana. Međutim, već nakon druge ili treće godine odnos troškova počinje da se menja. Iznos koji podstanar vremenom plati kroz skuplju kiriju za namešten stan često postaje veći od troška kupovine sopstvenog nameštaja. Posle pet godina ta razlika je gotovo uvek izražena, pa finansijska računica uglavnom ide u korist praznog stana. Zbog toga namešten stan ostaje praktičnije rešenje za kratkoročni boravak, dok prazan stan postaje isplativiji izbor kada se planira dugoročno stanovanje.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi