Banke u Srbiji oborile rekord: Zaradile 1,4 milijarde evra za godinu dana

Uprkos globalnim ekonomskim neizvesnostima i brojnim izazovima na međunarodnim finansijskim tržištima, domaći finansijski sektor nastavio je da beleži snažne rezultate. Posebno se izdvajaju banke, koje su tokom 2025. godine ostvarile rekordnu dobit od 166,5 milijardi dinara, odnosno oko 1,4 milijarde evra, potvrđuju podaci iz najnovijeg izdanja publikacije „Finansije Top 2025/26“, koju objavljuje ekonomski magazin Biznis i finansije.

Profitabilnost bankarskog sektora ostala je na visokom nivou, pa je prinos na kapital dostigao 17,3 odsto, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu. Još upečatljiviji je podatak da je ovaj pokazatelj za više od deset procentnih poena viši nego 2021. godine.

Koliko su banke dominantne na domaćem finansijskom tržištu najbolje pokazuje činjenica da je čak 16 od ukupno 19 banaka poslovalo sa profitom većim od milijardu dinara. Sa takvim rezultatima svaka od njih bi se našla među 100 najprofitabilnijih kompanija u Srbiji.

Najveću dobit prošle godine ostvarila je Banca Intesa sa 31 milijardom dinara, dok su odmah iza nje Raiffeisen banka sa 29,1 milijardom i UniCredit banka sa 23,2 milijarde dinara. Sve tri banke ostvarile su prinos na kapital veći od 20 procenata, potvrđujući svoju poziciju lidera na tržištu.

Koncentracija bankarskog sektora ostaje veoma izražena. Osam najvećih banaka prošle godine držalo je čak 87 odsto ukupnog tržišta, dok su sve ostale pojedinačno imale udeo manji od tri procenta.

Podaci za prvi kvartal 2026. godine pokazuju da je rast prihoda nastavljen. Neto prihodi od kamata dostigli su 61,4 milijarde dinara, dok su prihodi od naknada i provizija porasli na 25,2 milijarde dinara. Ipak, ukupna dobit sektora smanjena je za 14 odsto i iznosila je 41,1 milijardu dinara, pre svega zbog izostanka jednokratnih prihoda koji su obeležili isti period prethodne godine, ali i zbog rasta troškova zaposlenih.

Kada je reč o pojedinačnim rezultatima u prva tri meseca ove godine, Intesa je zadržala vodeću poziciju sa profitom od 8,2 milijarde dinara, dok je Raiffeisen banka ostvarila dobit od 7,8 milijardi dinara. Istovremeno, OTP banka, NLB Komercijalna banka, UniCredit i AikBank zabeležile su nešto slabije rezultate nego godinu dana ranije, mada analitičari ocenjuju da je prerano donositi zaključke o trendovima za celu godinu.

Pet osiguravača drži gotovo 70 odsto tržišta

Rast je nastavljen i u sektoru osiguranja. Ukupna premija osiguranja tokom 2025. godine povećana je za oko osam procenata i dostigla približno 191 milijardu dinara. Najveći deo tržišta i dalje otpada na neživotna osiguranja, koja su generisala više od 157 milijardi dinara premije.

Osiguravajuće kuće su lane povećale ukupnu dobit za gotovo 30 procenata, na 14,7 milijardi dinara. Tržište je i dalje izrazito koncentrisano, pa pet najvećih osiguravača kontroliše oko 70 odsto ukupne premije.

Na prvom mestu nalazi se Dunav osiguranje sa premijom od gotovo 50 milijardi dinara, ispred Generali osiguranja sa 35,5 milijardi. U vrhu su još DDOR, Wiener Städtische i Triglav.

Najprofitabilniji je ponovo bio Dunav osiguranje sa dobiti od 4,3 milijarde dinara, dok je Generali ostvario profit od 3,8 milijardi. DDOR je zaradio 1,8 milijardi, Wiener Städtische 1,7 milijardi, dok je Triglav gotovo šestostruko povećao profit u odnosu na prethodnu godinu.

Rekordna godina za lizing i rast penzijskih fondova

Pozitivni trendovi zabeleženi su i na tržištu finansijskog lizinga. Vrednost novozaključenih ugovora tokom 2025. godine premašila je milijardu evra, a najveći rast ostvaren je u segmentu putničkih vozila, gde je ugovoreno finansiranje vredno više od 500 miliona evra.

Ukupna aktiva lizing sektora dostigla je 1,93 milijarde evra, što potvrđuje sve veću ulogu ovog vida finansiranja na domaćem tržištu.

Dobrovoljni penzijski fondovi takođe nastavljaju da rastu. Njihova neto imovina krajem prošle godine dostigla je 66,71 milijardu dinara. Iako je u prvom tromesečju 2026. zabeležen blagi pad, stručnjaci ocenjuju da je reč o posledici kretanja na finansijskim tržištima, a ne o slabljenju sektora.

U poslednjih pet godina broj članova dobrovoljnih penzijskih fondova povećan je za oko 10 procenata, dok je vrednost imovine porasla za čak 36 odsto. Istovremeno, sve veći značaj dobija korporativna štednja, jer poslodavci kroz penzijske fondove nastoje da privuku i zadrže kvalifikovane radnike.

Podaci pokazuju da oko 40 odsto uplata i dalje dolazi od građana, dok ostatak čine uplate poslodavaca i organizovani penzijski planovi kompanija, što ukazuje na postepenu promenu strukture ovog tržišta.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi