Poreznici proveravaju prvih 1.000 građana sa imovinom znatno većom od prihoda

U Poreskoj upravi koja je zadužena za primenu Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji se primenjuje od 12. marta, trenutno se obrađuju podaci o imovini za više od 1.000 ljudi.

Kako je Tanjugu rečeno u Poreskoj upravi, u okviru Registra rizika, na osnovu kojih Odeljenje za rizike radi njihovu analizu, postoje jasno definisani kriterijumi po kojima se određuje čija će se imovina proveravati.

Pritom se kao osnovni kriterijum uzima nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine, pa će, kako navode u Upravi, građani kod kojih je utvrđena najveća nesrazmera, biti prvi kod kojih će se raditi provera.

Posebna jedinica za ispitivanje

U Upravi je formirana posebna organizaciona jedinica, koja je nadležna za obavljanje poslova u vezi primene ovog zakona, a podaci o imovini građana, prikupljeni su od državnih organa, uključenih u sprovođenje ovog zakona. To su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti.

– U toku je uparivanje podataka o imovini i prijavljenim prihodima, kojima raspolaže Poreska uprava i onih koji su pribavljeni iz eksternih izvora. Formiran je Registar rizika, sa jasno definisanim kriterijumima, na osnovu kojih će biti izvršeno rangiranje poreskih obveznika – navode za Tanjug u Poreskoj upravi.

Na pitanje kojim se delatnostima bave ljudi čija se imovina proverava u “prvom krugu”, da li je reč o funkcionerima, biznismenima, političarima, menadžerima, sportistima, estradnim ličnostima u Upravi navode da se zakon jednako primenjuje na sve građane za koje se utvrdi da postoji nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine.

Naglašavaju da je nezahvalno procenjivati koliki je broj građana čija će se imovina proveravati.

Sve pod lupom – stanovi, garaže, zemljište…

Kada je reč o vrsti imovine koja se proverava navode da se pri utvrđivanju vrednosti imovine u obzir uzima celokupna imovina, a naročito nepokretne stvari, kao što su stanovi, kuće, poslovne zgrade i prostorije, garaže, zemljišta i drugo.

Proveravaju se i finansijski instrumenti, udeli u kompanijama, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, izdaci za privatne potrebe…

Pročitajte još

Najčešća pitanja građana u vezi sa pomoći od 60 evra: Šta ako nemam račun u banci i da li moram dva puta da se prijavljujem?

Drugo tromesečje prekretnica za oporavak: Privrednici očekuju rast do šest odsto

Trenutno je u Sektoru za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza zaposleno 20 poreskih inspektora, osposobljenih za primenu zakona, a sistematizacijom radnih mesta je predviđeno da ih bude tri puta više, ukupno 63.

Zakon je donet sa ciljem razotkrivanja i oporezivanja pojedinaca koji i pored skromnih primanja, vode luksuzan život.

Njime je propisano da onaj ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostane bez tri četvrtine njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi