Srbija u globalnom trendu: Nejednakost raste - 10 odsto prisvaja preko 40 odsto dohotka

Oko desetine najimućnijih građana Srbije drži gotovo 60 odsto ukupnog bogatstva, dok siromašnija polovina stanovništva raspolaže sa manje od pet odsto. Takva slika pokazuje da je raspodela imovin neravnomerna i da Srbija prati trendove koji se beleže i u svetu.

Kada se statistika prevede u konkretne iznose, razlike postaju još očiglednije. Prema podacima Svetske baze o nejednakosti (World Inequality Database), 0,001 odsto najbogatijih - oko 50 ljudi - u proseku poseduje više od 136 miliona evra po osobi. Nasuprot tome, prosečno bogatstvo najsiromašnije polovine odraslih, kojih je oko 2,75 miliona, iznosi tek približno 3.300 evra.

Analizu ovih podataka za Biznis.rs radio je sociolog Vladimir Simović, koji navodi da je u poslednjih četrdesetak godina prihod 50 najbogatijih u Srbiji porastao za čak 332 odsto, dok je prihod siromašnije polovine stanovništva povećan svega 1,3 odsto. To praktično znači da je rast prihoda najbogatijih bio oko 120 puta brži.

Nejednakost se vidi i u raspodeli dohotka. Podaci za 2024. godinu pokazuju da najsiromašnijih 50 odsto stanovništva učestvuje sa manje od 17 procenata u ukupnom dohotku, dok najbogatijih 10 odsto prisvaja više od 40 procenata. Simović upozorava da je razlika još drastičnija ako se posmatra sam vrh: jedan odsto najbogatijih prihoduje gotovo koliko i čitava siromašnija polovina - više od 16 odsto ukupnog dohotka.

Govoreći o uzrocima ovakvog raslojavanja, Simović ocenjuje da Srbija već decenijama ide putem privatizacije i prebacivanja tereta osnovnih životnih potreba na tržište, što posebno pogađa one sa nižim prihodima. Uz to, navodi da povezanost politike i ekstremno bogatih ostaje jedan od ključnih mehanizama daljeg gomilanja bogatstva.

Koliko god mislili da je korupcija specifično naša, ona to nije. Ona je sastavni mehanizam kapitalističke ekonomije, jer tržišna utakmica nikada nije fer - smatra Simović, uz ocenu da oni koji imaju resurse koriste sve načine da ih sačuvaju i dodatno uvećaju.

On upozorava i da globalni trendovi dodatno pogoršavaju sliku. Pozivajući se na poslednje podatke Oxfama, prema kojima je broj milijardera prvi put premašio 3.000, a njihovo bogatstvo poraslo za 16 odsto za samo godinu dana, Simović izražava bojazan da je rast nejednakosti u postojećem političko-ekonomskom okviru teško zaustaviti.

Kao jednu od posledica, ističe to što ekonomska moć sve više određuje političku moć, stvarajući zatvorenu mrežu uticaja između onih koji imaju ogromno bogatstvo i onih koji donose ključne odluke. Simović navodi da se obećani efekat “prelivanja” bogatstva nije dogodio: realne zarade većine stagniraju, stanovanje postaje sve manje priuštivo, a krize poput ekološke dodatno opterećuju društvo.

Kada je reč o mogućim rešenjima, Simović kaže da se ona najčešće traže kroz poresku politiku i jačanje javnih servisa - stanovanja, zdravstva i obrazovanja - kako bi osnovne potrebe bile dostupne većini. Ključ, prema njegovim rečima, jeste veće oporezivanje ekstremno bogatih, ne samo kroz dohodak, već i kroz ukupno bogatstvo.

Kao primer navodi da bi porez od svega dva odsto na bogatstvo 3.000 najbogatijih milijardera na svetu mogao da donese oko 250 milijardi dolara godišnje, što bi bilo dovoljno za finansiranje rešavanja dela posledica klimatskih promena koje najviše pogađaju siromašne. Međutim, zaključuje da je za takve poteze potrebna politička volja koja trenutno ne postoji.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi