Da li je kasno početi investiranje sa 45 ili je Nova godina idealan trenutak?

Početak godine za mnoge je prirodan trenutak da se preispitaju finansijske navike i planovi, a jedno od čestih pitanja koje se tada nameće jeste – da li je sa 45 godina već kasno za investiranje ili Nova godina može biti dobar novi početak. Investiranje se često predstavlja kao igra rezervisana za mlade, jer vreme radi u korist onih koji rano počnu, zahvaljujući efektu složene kamate, redovnim prinosima i dugoročnom rastu kapitala.

Ipak, realnost je da veliki broj ljudi u mlađim godinama jednostavno nema prostora za ulaganja. Stambeni krediti, školovanje dece, pomoć roditeljima i svakodnevni troškovi često ostavljaju malo ili nimalo viška za investicije. Zato se dilema javlja kasnije – da li je u srednjim godinama sve već izgubljeno ili još postoji šansa za finansijski stabilniju penziju.

Stručnjaci poručuju da odgovor nije jednoznačan. Dug investicioni horizont od 30 ili 40 godina svakako daje prednost mlađima, jer omogućava da se tržišne krize lakše prebrode i da složena kamata pokaže pun efekat. Međutim, finansijska snaga prosečne osobe od 45 godina često je znatno veća nego kod nekoga ko tek ulazi na tržište rada. Veći prihodi i stabilnije finansije mogu delimično nadomestiti kraći vremenski period ulaganja.

Kako ističu analitičari tržišta kapitala, period od oko 20 godina, koliko u proseku ostaje do penzije onima koji počinju da investiraju u zrelijem dobu, istorijski se pokazao kao dovoljan za ozbiljno uvećanje kapitala – pod uslovom da je strategija pažljivo postavljena. Prednost starijih investitora leži i u jasnijim ciljevima i većoj disciplini, ali s druge strane stoje i ograničenja: slabiji efekat složene kamate, veći psihološki pritisak tokom padova tržišta i manji prostor za greške.

Zbog toga se i struktura portfelja razlikuje. Dok mlađi investitori mogu sebi da priušte agresivnije strategije sa velikim oscilacijama, oni koji počinju kasnije češće se opredeljuju za stabilnije, konzervativnije opcije, sa manjim, ali sigurnijim prinosima. Kako se približava trenutak povlačenja sredstava, preporučuje se i postepeno smanjenje izloženosti rizičnijim oblicima ulaganja.

Posebnu ulogu u ovoj fazi ima i tajming. Ulazak na tržište nakon višegodišnjeg rasta nosi znatno veći rizik nego investiranje posle korekcija i padova. Najnepovoljniji scenario je veliki tržišni slom neposredno pred penziju, zbog čega pravilna raspodela imovine postaje presudna.

Primeri pokazuju da se isti cilj može dostići i sa kasnijim početkom, ali uz znatno veća mesečna izdvajanja. Dok neko ko počne sa 25 godina može ulagati skromne iznose i osloniti se na vreme, osoba koja startuje sa 45 mora da uloži više kako bi nadoknadila izgubljene decenije.

Pre nego što se uopšte krene u investiranje, finansijski savetnici preporučuju da se napravi detaljna slika ličnog finansijskog stanja – popis imovine, štednje i ulaganja, ali i svih dugovanja. Tek kada se jasno vidi čime se raspolaže, moguće je postaviti realne ciljeve i odabrati adekvatnu strategiju.

U Srbiji se tradicionalno kao „najsigurnija“ investicija posmatra kupovina stana, ali ni ona nije bez rizika. Iako su cene nekretnina u velikim gradovima značajno porasle, realni prinosi od izdavanja često su niži nego što se očekuje, naročito kada se uračunaju troškovi održavanja, porezi i periodi bez stanara. Uz to, odnos cena nekretnina i prosečnih plata već sada otvara pitanje dugoročne održivosti takvog rasta.

Stručnjaci zato naglašavaju da je ključ u diverzifikaciji. Nekretnine mogu biti deo portfelja, ali ne i njegov jedini stub. Kombinacija različitih oblika imovine – akcija, obveznica, zlata i drugih instrumenata – omogućava veću otpornost na krize i stabilniji rast kapitala.

Zaključak je jasan: investiranje sa 45 godina nije kasno, ali zahteva promišljeniji pristup, realna očekivanja i disciplinu. Nova godina može biti dobar trenutak za početak – pod uslovom da se ulazi s planom, a ne s iluzijama.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi