Prava istina o nestašici evra u Srbiji: Da li nam stvarno preti opasnost?

Ako je suditi po poslednjim danima, najtraženija roba u Srbiji postao je evro. U pojedinim menjačnicama ga nema dovoljno, a tamo gde ga ima - skuplji je nego inače. I sve to u trenutku kada Narodna banka Srbije drži rekordnih oko 30 milijardi evra deviznih rezervi.

Na prvi pogled, situacija izgleda paradoksalno. Ali tržište često reaguje brže nego što mogu da prate zvanične brojke.

Panika, NIS i psihologija tržišta

Najveći deo potražnje izazvan je panikom koja se pojavila posle informacija o sankcijama i mogućim pritiscima na NIS. Kada se pojavi strah od nestabilnosti, građani i firme instinktivno žele da "sačuvaju vrednost" - najčešće tako što kupuju evro u kešu. Taj impuls stvara lokalne nestašice i čini da menjačnice povremeno ostanu bez dovoljno deviza, bez obzira na to što ih u sistemu realno ima.

U takvim trenucima psihologija tržišta postaje važnija od ekonomskih temelja. Dovoljno je da u jednom delu grada nekoliko menjačnica prijavi nestašicu, pa da se lančano poveća potražnja i u drugim delovima zemlje.

Profimedia

Da li rezervi stvarno nedostaje?

Uprkos lokalnim nestašicama, NBS ima više nego dovoljno rezervi da očuva stabilnost tržišta. Rezerve od oko 30 milijardi predstavljaju istorijski maksimum i pokrivaju višemesečne potrebe uvoza. Zbog toga centralna banka jasno poručuje da ne postoji sistemski problem i da je reč o kratkoročnom skoku potražnje.

U praksi, to znači da u Srbiji postoji puno evra - samo trenutno nije svuda raspoređen onoliko brzo koliko raste potražnja.

Zašto se kriza ipak oseća na ulici

Menjačnice rade sa ograničenim zalihama gotovine i zavise od isporuka banaka. Kada se potražnja naglo poveća, dolazi do kratkotrajnog prekida u snabdevanju. To ne znači da je sistem u kolapsu, ali građani osećaju konkretne posledice: višu premiju, dvostruke kurseve (kupovni/sell), odbijanje prodaje.

To je dovoljan okidač da se stvori utisak da "evra nema", iako se zapravo radi o privremenim uskim grlima u distribuciji.

Gde su stvarni rizici

Iako ovakve epizode retko prerastu u prave valutne krize, opasnost ipak postoji: ako bi se panika zadržala dovoljno dugo, mogla bi da utiče na inflaciju, da poveća troškove konverzije i da stvori dodatni pritisak na dinar.

Najveći rizik ne leži u nedostatku rezervi, već u gubitku poverenja. Kada poverenje padne, ponašanje tržišta može da postane iracionalno, a onda ni 30 milijardi evra u trezoru ne rešava problem preko noći.

Sistem stabilan, tržište nervozno

Srbija trenutno nema fundamentalni problem sa nedostatkom deviza. Rezerve su rekordne, interventni mehanizmi postoje, a finansijski sistem je stabilan. Ali tržište reaguje na strah, a ne na izveštaje centralne banke.

Nestašica evra koju građani vide u menjačnicama više je psihološki šok nego ekonomska realnost, smatraju stručnjaci, ali takvi šokovi umeju da se preliju u stvarne probleme ako potraju.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi