Sad više cenimo život: Zbog kovida skok osiguranja 4,4 odsto

Premija životnog osiguranja na srpskom tržištu porasla je u proteklih godinu dana za 4,4 odsto, kao posledica reakcije korisnika na pandemiju kovid-19, rečeno je juče na na panelu Kopaonik biznis foruma o industriji osiguranja.

Poređenja radi, kazala je Ivana Soković, predsednica Izvršnog odbora „Dunav osiguranja“, kod neživotnih osiguranja zabeležena je tek trećina tog rasta – 1,7 odsto.

Predsednik Izvršnog odbora „DDOR osiguranja“ Đorđo Markeđani je govoreći o novim rizicima koje je možda izazvala pandemija korona virusa istakao da ona nije izazvala nove rizike nego pokazala da su se neki koje smo smatrali samo teoretskim i dogodili i izazvali ogroman sistemski efekat.

Sajber krađa – novi rizik koji treba osigurati

Na skupu je ukazano i na sasvim nove rizike u osiguranju, kao što je zaštita podataka u računarima, koji su sa digitalizacijom sve prisutniji. Predsednik Izvršnog odbora „Viner Štediše osiguranja“, Zoran Blagojević, naveo da je lane u Americi prosečan otkup “zlonamernim trećim licima” za vraćanje pristupa podacima iznosio oko 300.000 dolara i da su meta napada bile pre svega male i srednje kompanije, jer su najranjivije i najslabiji su im sistemi zaštite.

– Svetska industrija osiguranja je bila izložena značajnom potencijalnom šoku. Osiguranje se zasniva na diverzifikaciji rizika, ali je pandemija učinila upravo suprotno i pokazala da su određeni rizici globalno međusobno povezani i praktično ih je nemoguće osigurati – rekao je on.

Odgovarajući na pitanje o najčešćim rizicima povezanim sa kovidom Markeđani je rekao da su to životna i zdravstvena osiguranja, zatim poslovni rizici povezani sa prekidom rada i lanca snabdevanja kao i rizici uzrokovani prinudnom obustavom rada i naravno novi-stari sajber rizici.

Onlajn sve što može

Ivana Soković je istakla da su se osiguravači dobro prilagodili novim okolnostima i na onlajn prebacili sve što je moglo da se prebaci, kao što je ugovaranje osiguranja i prijava štete.

– Učinili smo da osiguranje bude ljudima dostupno 24 sata. Čak smo nosili polise i na kućnu adresu – rekla je ona.

Međutim, nisu sva osiguranja u pandemiji rasla, pa je tako kod osiguranja pomoći u putovanju zabeležen pad od 40 odsto, što je i razumljivo, jer se malo putovalo.

Soković kaže da se očekivao pad premije u autoodgovornosti i kasko osiguranju, ali da se to nije desilo. Naprotiv, one su porasle.

Soković je istakla da infrastrukturni projekti koji se izvode u Srbiji ne podstiču samo opšti stabilan rast, već i rast premije osiguranja, posebno od požara i nekih drugih opasnosti.

I predsednik Izvršnog odbora „Triglav osiguranja“, Dragan Marković, kazao je da će infrastruktirni projekti povećati premiju osiguranja, a globalno se očekuje da će na njeno povećanje uticati i klimatske promene i povećanje zaštite od njih.

Manje odštetnih zahteva

Kada je reč o odštetnim zahtevima kod nas Soković je navela da su oni lane bili niži nego 2019. godine, ali ne zbog ukradenih podataka već zbog drugih osiguranja.

Dva su glavna razloga za to, jedan je što su građani manje koristili usluge dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iz straha od pandemije, a drugi što je zbog vanrednog stanja bilo manje korišćenja vozila.

– Lane je odštetnih zahteva bilo manje za 12 odsto, a kada se gleda kroz iznose, to je pet odsto – rekla je Soković.

Navela je da je industrija osiguranja bila fleksibilna i brzo reagovala uvođenjem rizika od pandemije u osiguranja, dok je u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju brzo uvedeno kovid pokriće u smislu pregleda i ustanovljavanja dijagnoze, a osiguravači velikom brzinom uvode i postkovid dijagnostiku.

Pročitajte još:

Put ka “zelenoj Srbiji”: U rudarstvo i energetiku uložićemo 16 milijardi evra u narednih 15 godina

Vlahović za 24sedam: Ulaganje u obrazovanje i institucije najbolja preporuka Srbije za investitore

Na fleksibilnost osiguravača ukazao je i predsednik Izvršnog odbora „Grave osiguranja“, Kristof Cetl, i istakao da se sada drugačije prodaju proizvodi i zaključuju ugovori nego sto je bilo ranije.

Ukazao je da bi u tom smislu valjalo razmisliti i o promeni zakonske regulative u ovoj oblasti.

Prema rečima Zorana Blagojevića i sami osiguravači treba da se menjaju odnosno da više osluškuju klijente, jer kako je rekao dolaze mladi koji drugačije misle i čija razmišljanja moraju da prate i proizvodi i usluge industrije osiguranja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi