Hiljade evra pomoći države postale dug: Zanatlije se hvataju za glavu, sve moraju da vrate!

Frizerka Marion Alemajer iz Nemačke još uvek pamti 23. mart 2020. godine – drugi dan prvog lokdauna u Nemačkoj, kada su vlasti obećavale hitnu finansijsku pomoć za samostalne delatnike i male preduzetnike pogođene merama zbog pandemije koronavirusa.

Tadašnji ministar finansija Olaf Šolc izjavio je da je pomoć "podrška, a ne zajam", dok je ministar privrede Peter Altmajer tvrdio: "Nikoga nećemo ostaviti samog!"

Pet godina kasnije – stižu pozivi za povraćaj

Alemajer je u to vreme dobila 9.000 evra pomoći, koja joj je bila ključna da preživi šest nedelja bez ikakvog prihoda, ali danas, pet i po godina kasnije, vlasti traže da vrati 3.500 evra.

Iako je na prvobitnu odluku o povraćaju od 7.000 evra uložila žalbu i delimično je uspela, pokrajinske vlasti u Severnoj Rajni–Vestfaliji i dalje insistiraju da vrati deo pomoći.

Profimedia

- Ne mogu da verujem da se ovo dešava. Rekli su da je novac bespovratan, a sada ga traže nazad – i to posle svega kroz šta smo prošli - izjavila je Alemajer za Deutsche Welle.

Pitanje povraćaja pomoći izazvalo je haos u Nemačkoj jer svaka pokrajina ima svoj pristup. Negde se ne može uložiti žalba, već se mora ići direktno na sud, dok su druge, poput Hesena, uvele moratorijum na provere pomoći.

U Severnoj Rajni–Vestfaliji, prema navodima, uslovi za povraćaj su menjani čak 15 puta u nekoliko nedelja, što je dodatno unelo konfuziju među pogođene.

Frizeri najviše pogođeni

Frizer Guido Virc, predstavnik frizerske zajednice u pokrajini Rajna–Falcu, izjavio je da se industrija nikada u potpunosti nije oporavila.

- Naši prihodi su se vratili na nivo pre korone tek krajem 2024, i to uz manji broj klijenata i osoblja. Politika je obećala jedno, a uradila drugo - kaže Virc, koji sada u ratama vraća 15.000 evra pomoći.

Freepik

„Pomoć“ koja vodi do stečaja

Rajner Herman, osnivač interesne grupe NRW-Soforthilfe, koja okuplja 11.000 pogođenih, kaže da mnogi mali preduzetnici i samozaposleni osećaju bes, očaj i izdaju.

- Ljudi su slomljeni. Neki podnose zahteve za stečaj jer se računa i pomoć iz drugog talasa pandemije. Sve je bilo loše organizovano, nejasno i pogrešno sprovedeno - dodaje.

Šta je moglo biti drugačije?

Prema Hermanu, ključna greška bila je što nemačka savezna vlada nije jasno i jedinstveno definisala uslove, već je to prepušteno pokrajinama.

Za razliku od toga, Belgija je uveden fleksibilan sistem pomoći koji se produžavao i prilagođavao svakog meseca, bez pravnih zavrzlama i bez protesta.

Profimedia

Pomoć koja je trebalo da bude spas za mnoge male preduzetnike u Nemačkoj, danas je izvor pravne nesigurnosti i finansijskog pritiska. Mnogi se osećaju prevarenima, a neki i dovedeni na rub opstanka.

Za Marion Alemajer i hiljade drugih poput nje, priča o državnoj pomoći zbog pandemije još uvek nije završena – i ostavlja gorak ukus nepravde.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi