Onlajn prevare: Ni prva „digitalna generacija“ nije imuna, a kamoli njihovi stariji

Poslednja istraživanja koja su nezavisno sprovele kompanije koje se bave internet bezbednošću, kao i one koje se bave prometom novca, pokazala su da to što se neko „rodio“ sa digitalnim gedžetima, a time i neminovno odrastao sa potrebnim „binarnim“ veštinama, ne garantuje da je imun na sve posledice koje po čoveka, njegovo okruženje i imovinu i samo društvo donose digitalizacija, internet i društvene mreže, a sada i veštačka inteligencija.

Novo istraživanje kompanije Kasperski otkrilo je da je nivo „poverenja“ milenijalaca („generacija Y“ rođene između 1981. i 1996. godine) u ono sa čim se susreću u digitalnom svetu u najmanju ruku zabrinjavajući. Čak svaki treći (35%) tu svoju naivnost u digitalnom svetu platio je nekim negativnim iskustvima, ali maltene polovina i dalje veruje u gotovo sve što dobije kao informaciju iz svoje digitalne zajednice.

Što je još gore, to poverenje opstaje, i pored toga što čak 13% i samo zloupotrebljava tuđe poverenje i kaže da je svesno koristilo lažna imena, profile ili se predstavljalo kao neko drugi na internetu.

Ali nije ta generacija prva koja je odrasla uz društvene mreže, i posebno se diči svojom „tehnološkom pismenošću“, zapravo po ovome nije posebna, pokazalo je istraživanje koje je uradila kartičarska kompanija Visa na široj populaciji, ali i posebno na generaciji Z (rođeni 1997-2012).

U generalnoj populaciji gotovo svi tvrde da bi prepoznali onlajn prevaru, a onda čak trećina (38%) priznaje da su makar jednom naseli na nju, a gotovo devet od deset da bi možda kliknuli na lažnu poruku u kojoj se traži potvrda identiteta ili unos (osetljivih) podataka. 

Tu se ne razlikuju ni „zedovci“, koji su dobili neki digitalni uređaj u ruke verovatno pre nego što su progovorili , ali bi 90% njih „verovatno kliknulo“ na sumnjivu poruku, bilo da se radi o „blokiranoj kartici“ ili „bezbednosnom upozorenju“.

Avatari kao pravi ljudi

U istraživanju "Kasperskog", šest od deset (61%) ispitanika priznaje da ne proverava uvek autentičnost svojih digitalnih kontakata. A skoro dve trećine (65%) milenijalaca u Srbiji imalo je kontakt sa osobom za koju veruju da je lažno predstavila ili „iskrivila“ svoj pravi identitet na internetu. 

Rut Gest, sajber-psihološkinja i osnivačica igre za bezbednost na društvenim mrežama Serša (Sersha), komentariše:

‒ Kada implicitno verujemo sopstvenoj digitalnoj veštini, možemo prevideti mogućnost da drugi nisu onakvi kakvima se predstavljaju. U nekim slučajevima, osobe sa izraženim narcisoidnim, psihopatskim ili makijavelističkim osobinama mogu iskoristiti to poverenje koristeći taktike poput ketfišinga (catfishing, stvaranje lažnog identiteta radi „romantične“ ili finansijske prevare) i drugih oblika obmane.

Posledice takvog ponašanja su očigledne – 35% milenijalaca izveštava da su imali negativna iskustva zbog pogrešno ukazanog poverenja na internetu, a 72% navodi da su zbog toga manje skloni da veruju i ostvaruju odnose onlajn. Možda najviše iznenađujuće – uprkos svemu, jeste to da 43% milenijalaca u Srbiji kaže da i dalje veruje informacijama koje se dele unutar njihovih onlajn zajednica.

Milenijumska samoobmana i samoodbrana

Kao glavni „digitalni administratori“ u domaćinstvima širom sveta, milenijalci moraju da sami prepoznaju i rešavaju naivnost i neopravdanog samopouzdanje koje karakterišu njihovu generaciju,  jer od njihove pomoći zavise i druge (starije) generacije, upozoravaju iz "Kasperskog".

Profimedia

 

‒ Proaktivnim koracima, kao što su proveravanje identiteta, upravljanje ličnim podacima i kontinuirano informisanje o sajber-pretnjama, milenijalci mogu zadržati kontrolu nad svojom digitalnom bezbednošću i smanjiti rizik od obmane. Navike koje razvijaju ne štite samo njih same, već postavljaju i standard za mlađe generacije i manje digitalno pismene korisnike, učvršćujući kulturu opreza u sve obmanjivijem onlajn okruženju ‒  kaže Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u Globalnom timu za istraživanje i analizu (GReAT) kompanije "Kasperski".

Slobodno propustite „neverovatnu ponudu“

Najnovije „Visa Stay Secure 2025“ istraživanje, koje je ova  kompanija sprovela na velikom uzorku od 5.800 ljudi iz 17 država širom istočne Evrope, Bliskog istoka i Afrike, pokazalo je da gotovo svi ispitanici smatraju da uspešno prepoznaju onlajn prevaru.  

Međutim, čak trećina ispitanika (38%), što je rezulat i u Srbiji, priznaje da su makar jednom naseli na prevaru, a gotovo devet od deset potrošača kaže da bi moglo da nasedne na lažnu poruku u kojoj se traži potvrda identiteta ili unos podataka. 

Komentarišući rezultate istraživanja, Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije "Visa" za jugoistočnu Evropu, naglasila je da su bezbednost i edukacija korisnika apsolutni prioritet kompanije. 

‒ Ljudi najčešće poveruju u poruke koje izgledaju kao bezbednosna upozorenja, kao što su obaveštenja o hakovanju naloga, krađi lozinke ili blokiranoj kartici. Na drugom mestu su „neverovatne“ finansijske prilike. Previše dobra ponuda je najčešće upravo prevara ‒ kaže Drašković.

Samo u 2024. godini, "Visa" je uspela da zaustavi pokušaje prevara u vrednosti od preko 40 milijardi dolara u okviru svoje mreže.

‒ To postižemo zahvaljujući kombinaciji generativne veštačke inteligencije, praćenja naučenog modela ponašanja, svakodnevne bliske saradnje sa bankama i bezbednosnim agencijama, kao i stručnim timovima eksperata za sajber-bezbednost. Verovatno baš zbog toga tri četvrtine potrošača kaže da uglavnom ili potpuno veruje digitalnim plaćanjima, i skoro isto tolika planira da ih koristi još više u narednih godinu dana ‒ rekla je Draškovićeva. 

Prema podacima Narodne banke Srbije, potrošači u Srbiji su u poslednja tri meseca potrošili preko 540 miliona evra na onlajn kupovinu, što predstavlja porast od nešto više od 30% u odnosu na isti period prethodne godine. 

Podaci o velikom rastu trenda e-trgovine u Srbiji u poslednjih nekoliko godina potvrđuju ubrzan razvoj tržišta, ali i predstavljaju dodatni pritisak na adekvatnu edukacija građana. 

Direktor eKomerc Asocijacije Srbije (eCommerce ) Ivan Tanasković u tom kontekstu naglašava da ona mora biti sprovedena sistemski i obuhvatiti i korisnike i trgovce. 

‒ Potrošači treba da budu informisani o tome kako da prepoznaju pouzdanu prodavnicu, da zaštite svoje podatke i izbegnu prevare. Istovremeno, trgovci moraju razumeti da je poverenje u onlajn kupovinu rezultat jasne komunikacije, dostupne podrške i sigurnih sistema za plaćanje. Bez edukacije, povećanje broja transakcija ne garantuje dugoročno zdrav razvoj tržišta. Zato je važno da se znanje, transparentnost i odgovornost postave kao temelji e-komerc okruženja u kojem se svi učesnici osećaju sigurno. Verujemo da poverenje nije rezultat jedne mere, već celokupnog pristupa – od transparentne komunikacije, preko tehničke bezbednosti, do stalnog ulaganja u znanje - rekao je Tanasković. 

Digitalna pravila važe za sve

U svom istraživanju "Kasperski" daje preporuke za ponašanje i resurse koji mogu pomoći milenijalcima, ali ovo važi i za sve druge koji se nalaze „na mreži“ (a to smo praktično svi).

• Proveravajte identitet: Koristite Reverse image search, proverite profile na više mesta i zatražite video-pozive kako biste potvrdili da osoba odgovara prikazanim fotografijama.
• Proverite informacije: Osigurajte da informacije koje delite ili konzumirate potiču iz pouzdanih izvora kako biste izbegli širenje dezinformacija.
• Upravljajte ličnim podacima: Ograničite ono što se može videti i deliti. Budite pažljivi u vezi sa sadržajem koji objavljujete i prilagodite podešavanja privatnosti da biste ograničili pristup osetljivim podacima. Koristite Online privacy checker za dodatnu pomoć.
• Budite oprezni sa geotagovima: Objavljivanje lokacija koje često posećujete može nenamerno otkriti obrasce kretanja. Kada koristite geotagove, birajte apstraktne ili nespecifične lokacije.
• Vodite računa o tuđim podacima: Kada delite informacije koje uključuju druge osobe, uvek tražite njihovu saglasnost. Tuđe lične podatke tretirajte s istom pažnjom i poštovanjem kao sopstvene.
• Informišite se o digitalnim prevarama: Budite u toku sa uobičajenim onlajn prevarama i znakovima upozorenja kako bi svi ostali oprezni. Kaspersky Daily blog nudi ažurirane savete.
• Koristite jake lozinke: Koristite bezbednosna rešenja kao što je Kaspersky Password Manager za generisanje i čuvanje jedinstvenih lozinki za svaki nalog; izbegavajte korišćenje iste lozinke više puta.
• Instalirajte ažuriranja: Redovno ažurirajte aplikacije i softver kako biste zakrpili bezbednosne propuste i osigurali optimalnu zaštitu za sve uređaje. Uz to, koristite antivirusni softver poput Kaspersky Premium kako biste se zaštitili od pretnji poput malicioznih linkova i krađe identiteta u realnom vremenu.

Za dodatne savete o zaštiti ličnih podataka na internetu, pogledajte anti-doxing kontrolnu listu. Za pristup kompletnom istraživačkom izveštaju, posetite ovaj link.

BONUS VIDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi