Mapa evropskih zarada: U ovim državama plata je ispod proseka, a evo koja zemlja je na vrhu liste

Iako zapadne zemlje i dalje prednjače po visini plata, prilagođene vrednosti i brži rast zarada u istočnoj i južnoj Evropi ukazuju na postepeno smanjivanje ekonomskog jaza unutar Evropske unije.

Kako pokazuju najnoviji podaci Eurostata, koje prenosi "Juronjuz", značajne razlike u visini plata i životnom standardu i dalje postoje širom Evrope.

Iako se u pojedinim zemljama nominalne plate čine izuzetno visokim, njihova prava vrednost postaje jasnija kada se uračuna kupovna moć.

Najveće nominalne plate u Luksemburgu i Danskoj

U 2023. godini, Danska i Luksemburg bile su jedine zemlje Evropske unije u kojima je prosečna bruto plata premašila 5.000 evra. Danska prednjači sa 5.634 evra, dok Luksemburg nudi sličan iznos. Slede Irska (4.890 evra), Belgija (4.832 evra), Austrija (4.542 evra), Nemačka (4.250 evra) i Finska (4.033 evra).

Na drugom kraju spektra, deset članica EU ima prosečne plate ispod 2.000 evra, dok su Rumunija, Grčka i Mađarska još ispod granice od 1.500 evra. Najniža plata u Evropi zabeležena je u Turskoj – svega 873 evra mesečno.

Kupovna moć menja sliku

Kada se u obzir uzmu standardi kupovne moći (PPS), razlike među zemljama se ublažavaju.

Iako je razlika između najviše i najniže nominalne plate oko šest puta, prema PPS-u taj odnos se smanjuje na 2,6 puta. Prosečna plata u EU, prilagođena kupovnoj moći, iznosi 3.155 evra.

I dalje dominira Luksemburg sa 4.479 evra po PPS-u, a slede Belgija, Danska, Nemačka i Austrija, sve sa platama iznad 3.800 evra. Na dnu liste nalaze se Slovačka, Bugarska, Mađarska i Grčka, gde su prosečne plate, prilagođene kupovnoj moći, ispod 2.100 evra.

Zanimljivo je da neke zemlje sa niskim nominalnim platama, poput Rumunije i Turske, stoje znatno bolje kada se koristi PPS – Turska, na primer, dostiže 2.413 evra.

Šta utiče na visinu plata?

Plate ističu da ključnu ulogu igraju produktivnost radne snage i struktura ekonomije. Dr Sotirija Teodoropulu iz Evropskog sindikalnog instituta navodi da zemlje sa razvijenim industrijskim i finansijskim sektorom, kao i visokom tehnologijom, obično imaju veće plate. Pored toga, snaga sindikata i institucionalna zaštita radnika doprinose pravednijoj raspodeli prihoda.

Gde su plate najbrže rasle?

Od 2018. do 2023. godine, prosečna plata porasla je u svim članicama EU. Najveći relativni rast zabeležila je Litvanija, gde su plate porasle čak 102%, dok je Švedska imala najmanji rast – svega 4%. Među velikim ekonomijama, rast je bio umeren: Španija (19%), Nemačka (18%), Francuska (14%) i Italija (10%).

U apsolutnom iznosu, najviše su porasle plate u Luksemburgu (1.291 evro), dok je najmanji porast zabeležen u Grčkoj – samo 91 evro mesečno.

Zapadna i severna Evropa i dalje nude najviše plate, kako nominalno, tako i u pogledu kupovne moći.

Međutim, zemlje istočne i južne Evrope beleže znatno brži rast zarada, što ukazuje na postepeno smanjivanje ekonomskog jaza u EU. 

Bonus video:

 

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi