"Koliki je moj deo": Koliko stan sad više vredi državi, a koliko nama

Za razliku od nekih prethodnih godina, kraj 2024. doneo je povećanje poreza koje će opštine i gradovi naplatiti građanima i firmama kao porez na imovinu. Ova uvek nepopularna odluka, ove godine važi i za najveće gradove u Srbiji, i porez će biti veći, prema prvim računicama, od 10 do 20 odsto.

Kada stignu poreska rešenja sledeće godine, izostaće, doduše, i „iznenađenje“ koje su ove godine doživeli, na primer, građani Beograda, jer im je izostao popust kojim ih je ranije častila gradska uprava, pa su morali da plate porez po propisanim poreskim stopama, kao i ostali stanovnici drugih gradova u Srbiji.

Na tim poreskim rešenjima će za Beograđane biti veći iznosi, jer je Grad ovoga puta ukalkulisao i veće cene nekretnina, koje su u međuvremenu postale realnost na tržištu.

Tako je u prvoj zoni srpske prestonice prosečna cena kvadrata stana skočila sa  247.720, koliko je bila prošle godine, na 261.418 dinara (5,53%), u drugoj, koja se proteže do Aerodroma "Nikola Tesla" na 178.911, sve do poslednje osme zone, sa prosečnih 45.877 dinara.

Istovremeno, u Novom Sadu porez je otišao naviše za oko 15 odsto, što je svojevrsni „presedan“, jer se iznos nije menjao u poslednje četiri godine.

Prema novom „cenovniku“, prosečne cena kvadrata stana je utvrđena za prvu zonu 127.920 dinara, što je povećanje od oko 17.500 dinara (gotovo 16%) u odnosu na dosadašnju cenu. U drugoj zoni cena je otišla sa 97.470 na 112.560 dinara, a poslednjoj četvrtoj na 51.500 dinara.

U Nišu je porez veći oko hiljadu dinara, odnosno oko 10% više od toga koliko se plaćao dosad. U prvoj zoni sada će se plaćati porez po ceni kvadrata od 135.314 dinara, u drugoj 121.947... pa sve do poslednje sedme, gde kvadarat stana vredi 12.566 dinara.

Veći porez plaćaće i Kragujevčani, stanovnici grada koji zvanična statistika vodi posebno (uz Beograd, Novi Sad i Niš), a gde je u nekim zonama cena kvadrata povećana i 20 odsto.

Tržište stalo, ali cene nisu

Veći porez svakako neće obradovati vlasnike nekretnina, ali mnogi od njih realno nemaju razloga da budu razočarani jer i njihova imovina se uvećala za godinu dana.

Nove cene nekretnina, na osnovu kojih će se plaćati i ovaj veći porez, zabeležene su na tržištu koje je u celoj 2024. godini bilo u stagnaciji što se tiče obima prodaje. Ali to u srpskom slučaju, gde ne važi osnovno ekonomsko pravilo zavisnosti ponude i tražnje, nije učinilo i da cene padnu. Naprotiv.

Gledajući celu Srbiju kao prosek, cena kvadrata je otišla 4,7% međugodišnje, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za drugo tromesečje.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Pritom je rast u regionu Beograda bio 3,98%, u Vojvodini 4,49%, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 5,05%, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji čak 7,4%.

Kada se pogledaju cene po gradovima, koje je za prvu polovinu ove godine dao Republički zavod za statistiku, rast je, osim kod Beograda gde je cena u padu 2,43%, još veći.

Tako RZS beleži da je kvadrat stana prosečno skuplji u Kragujevcu 4,9%, Nišu 10,8%, a u Novom Sadu čak 15,5%.

Možda ovaj rast ne znači mnogo onima koji u tom svom stanu ili kući žive, za razliku od onih koji su nekretninu kupili kao investiciju i (dodatnu) imovinu, ali to bi moglo da se promeni kada dođe trenutak za prodaju (a kupaca bude više nego što ih je trenutno).

Tada će i veći porez (svake godine) manje boleti, pogotovo ako se ima u vidu da su cene nekretnina od 2019. godine u proseku porasle za 63,5%. Ma koliko da je veći porez, ne može se meriti s ovime.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi