Ograničenje rasta kamata u Skupštini, NBS predlaže prvo maksimum od 5%
Predlogom izmena zakona o kreditima koje je Narodna banka poslala narodnim poslanicima, banke više neće moći da podignu kamatne stope mnogo više od konkurenata
Narodna banka Srbije rešila je da ograniči, odnosno uspori, rast kamatnih stopa i u delu mimo stambenih kredita, koji su pod restriktivnim režimom od septembra 2023. godine.
Srpska centralna banka je, shodno direktivama EU, predložila kroz Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, da maksimalne kamatne stope na kredite (i tekuće i buduće), zaključno sa 31. decembrom 2025. godine ne mogu da budu veće od 5%, a nakon toga bi se primenjivala metoda ograničenja preko (ponderisane) prosečne kamatne stope na tržištu.
Generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u NBS, Darko Stamenković, kaže da je cilj ove mere sprečavanje naglog rasta promenljivih kamatnih stopa kod stambenih i drugih kredita.
– Što se tiče samih stambenih kredita, tu je najevidentniji efekat ovih mera. Korisnici stambenih kredita suočili su se od 2022. sa naglim rastom kamatnih stopa zbog povećanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke – naveo je Stamenković, i podsetio je da je Narodna banaka Srbije u septembru 2023. uvela privremenu meru, kojom je ograničila kamatne stope na stambene kredite.
Pročitajte još:
Sada je NBS predvidela prelazno rešenje do kraja 2025. u vezi sa ograničenjem kamatnih stopa na te kredite.
– Kamatne stope na postojeće stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom ograničiće se na 5% do kraja naredne godine, ali će se to ograničenje odnositi i na odobravanje novih stambenih kredita sa promenljivom i fiksnom kamatnom stopom – objasnio je Stamenković.
Po isteku prelaznog perioda (početak 2026.), primenjivaće se zakonom propisan maksimalni iznos kamatne stope.
– Za stambene kredite taj iznos će se do 2028. godine utvrđivati kao uvećanje od 20% u odnosu na prosečnu ponderisanu kamatnu stopu na tržištu, a nakon 2028. kao uvećanje od 25% u odnosu na prosečnu ponderisanu kamatnu stopu – objasnio je Stamenković.
To znači da nema maksmizacije kamatne stope, odnosno nije određeno tačno koliko ona tačno može da bude, niti je ograničen apsolutni rast, kako se to ponekad pogrešno tumači u javnosti. Ograničena je samo stopa, odnosno brzina rasta kamatne stope u odnosu na one na tržištu.
Solidan rast zaduživanja za stanove
Na pitanje da li je došlo do rasta tražnje za stambenim kreditima, Stamenković kaže za Tanjug da je ostvaren međugodišnji rast od 6,5 odsto.
– Očekujemo da se taj trend nastavi – zaključio je Stamenković.
Ponderisana prosečna kamatna stopa je prosek kamatnih stopa unutar neke kategorije kredita na tržištu a gde je uzeto u obzir i broj tih kredita i iznosi koji su pozajmljeni. Tim ponderisanjem veću „težinu“ dobijaju veći krediti, kao i oni iznosi koji su mnogo češće nego neki drugi.
Teorijski, ukoliko u nekom periodu sve banke povećaju kamatne stope, i tako poveaćju prosečan iznos, neka banka će moći da ima kamatu koja je za petinu (a kasnije četvrtinu) veća od toga.
U praktičnom smislu, u situaciji kada (bi trebalo da) kamate padaju, Stamenković kaže da da bi nova mera dovela do smanjenja kamatne stope za jedan procentni poen na tržištu stambenih kredita.
Ograničenje kamatnih stopa, predviđeno tim Predlogom, odnosi se na stambene kredite, keš i potrošačke zajmove, dozvoljene minuse i kreditne kartice.
Mera važi kako za fiksne, tako i za promenljive kamatne stope.
Primena bi trebalo da krene od 1. jula sledeće godine, ali će se odredbe koje se odnose na ograničavanje kamatnih stopa primenjivati od 1. januara.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari