Srbima na društvenim mrežama "oteto" više od pola miliona evra
Građani Srbije u prvih devet meseci ove godine na društvenim mrežama prevareni za više od 54 miliona dinara
Građani Srbije su od januara do septembra ove godine na društvenim mrežama prevareni za više od 54 miliona dinara, najviše na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram, kažu iz Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).
– Glavna internet prevara je fišing, u kojoj se u osnovi radi o krađi identiteta i podataka, i da se na taj način napadaju svi tipovi korisnika, bilo da je u pitanju privatno lice ili kompanija. Cilj je da se dođe do poverljivih informacija, kako ličnih, tako i finansijskih, i na taj način se preuzmu finansijska sredstva od građana – kaže Jovan Milosavljević iz RATEL - Nacionalni CERT, u izjavi novinarima na Nacionalnoj sajber konferenciji u Beogradu.
Podaci Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima Republike Srbije (CERT) kažu da najviše fišing napada dolazi preko društvenih mreža Fejsbuk ili Instagram, gde korisnici dolaze do „spozorisanih oglasa“ na koje je potrebno kliknuti i nastaviti dalje u skladu sa datim instrukcijama, kao i da je cilj takvih napada da se korisnici dovedu u zabludu da učestvuju u ostvarivanju zarade koja je veoma laka i koja može da se realizuje u tri klika.
– Onda se ljudi usmeravaju na grupe koje su na Telegramu ili WhatsApp-u i u kojima se dobija mentor koji upravlja timom od četvoro-petoro korisnika koji su dovedeni u zabludu i od svih će se uzeti novac. Inicijalna ideja prevare je da se ulože određena sredstva, a da će se povraćaj sredstava ostvariti već narednog dana. Nakon toga oni teraju žrtve da ulažu sve više i više do trenutka kada ljudi shvate da su zapravo prevareni – objasnio je Milosavljević.
Pročitajte još:
Kada zvoni alarm za uzbunu?
Skrenuo je pažnju na to da je potrebno dva puta razmisliti i ne ostavljati svoje podatke, posebno ukoliko se čini da je zarada veoma brza i neverovatna, i da treba direktno stupiti u kontakt sa kompanijom i nadležnima iz te kompanije koje taj oglas promovišu i pitati da li je to zaista tako.
– Čim postoji taj element neke prinude, gde se zahteva neka brza reakcija, treba da se zaustavimo na trenutak, razmislimo, vidimo da li je zaista to tako ili ne. Znači preporuka je tri puta merim i jednom sečem – naglasio je on.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari