Evropska komisija odobrila: Srbija dobija deo balkanskog kolača vrednog 6 milijardi €

Evropska komisija odobrila je danas reformske agende pet partnera sa Zapadnog Balkana, uključujući Srbije, čime se otvara put za isplate iz Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, vrednog šest milijardi evra.

"Komisija je danas odobrila reformske agende Albanije, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije nakon pozitivnog mišljenja država članica EU. U svojim ambicioznim Reformskim agendama, pet vlada Zapadnog Balkana obavezuje se na društveno-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i približavanje EU u okviru Plana rasta u periodu od 2024. do 2027. godine", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Komisije.

Kako se dodaje, ovaj korak je bio ključan da se omoguće isplate u okviru Instrumenta EU za reformu i rast od šest milijardi evra, koje će biti izvršene po završetku dogovorenih reformskih koraka.

– Impresionirana sam radom naših partnera sa Zapadnog Balkana na njihovim reformskim agendama. To pokazuje da su posvećeni uspehu Plana rasta. To je naša mapa puta da približimo ekonomije Zapadnog Balkana našoj. I da damo njihovim kompanijama pristup i sredstva da se takmiče na našem jedinstvenom tržištu. Svi imaju koristi, a to je veliki iskorak ka Evropskoj uniji – poručila je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen.

A sada sledi...

Evropska komisija sada bi trebalo da pristupi potpisivanju ugovora o zajmu i olakšicama sa korisnicima, koji će uključivati obaveze za korisnike da preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje, otkrivanje i ispravljanje prevara, korupcije, sukoba interesa i nepravilnosti koje utiču na finansijske interese Unije, kako bi se, kako se navodi, "izbeglo dvostruko finansiranje i preduzimanje pravnih radnji za povraćaj sredstava koja su zloupotrebljena, prikupljanje adekvatnih podataka o primaocima sredstava u okviru Instrumenta i pravima koja će biti dodeljena Komisiji, Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara (OLAF) i Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) gde je primenljivo".

Paralelno, kako se dodaje, korisnici mogu da zatraže oslobađanje predfinansiranja do sedam odsto od njihove ukupne indikativne alokacije predviđene u okviru Instrumenta.

"Isplata pretfinansiranja biće predmet stupanja na snagu ugovora o olakšicama i kreditima, kao i predmet poštovanja preduslova, koje će Komisija pratiti pre svake isplate", navodi se u saopštenju.

Za Srbiju bi, prema metodologiji Evropske komisije, prva tranša trebalo da bude u iznosu od oko 112 miliona evra, od ukupno 1,58 milijardi evra, koliko će joj biti na raspolaganju do kraja 2027. godine, odnosno u naredne nešto više od tri godine, ukoliko ostvari sve što je reformskom agendom predviđeno, saopštilo je ranije Ministarstvo za evropske integracije.

Šta je Instrument za reformu?

Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan predstavlja finansijski stub Plana rasta za Zapadni Balkan i obuhvatiće period od 2024. do 2027. godine. U narednim godinama kroz njega će se obezbediti do dve milijarde evra bespovratnih sredstava (grantova) i četiri milijarde evra u zajmovima za šest zemalja partnera EU sa Zapadnog Balkana.

„Glavni cilj ovog instrumenta je da podrži usklađivanje zemalja partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU, u cilju budućeg članstva u EU, kao i njihovu progresivnu integraciju u jedinstveno tržište EU i socio-ekonomsku konvergenciju sa EU“, navodeno je u saopštenju Saveta Evropa u maju, kada je ova odluka usvojena u tom telu.

Instrument će podržati niz socio-ekonomskih i fundamentalnih reformi, uključujući reforme koje se odnose na vladavinu prava i fundamentalna prava.

Da bi dobili podršku u okviru ovog instrumenta, svaka zemlja partner u regionu mora pripremiti Reformsku agendu, navodeći reforme čije sprovođenje planira kako bi ostvarila ciljeve instrumenta.

„Zemlje partneri sa Zapadnog Balkana takođe treba da razmisle o tome kako će mere uključene u Reformske agende doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Države članice EU imaće ključnu ulogu u odobravanju Reformskih agendi korisnika i, po potrebi, njihovim izmenama i dopunama“.

Podrška u okviru instrumenta biće obezbeđena kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), u obliku grantova i zajmova, za investicije koje podržavaju Reformske agende, kao što su ulaganja u infrastrukturne projekte (tri milijarde evra), zajmove koji se direktno isplaćuju u budžete zemalja partnera sa Zapadnog Balkana za ubrzanje rasta zasnovanog na ključnim socio-ekonomskim reformama (tri milijarde evra).

Isplate će se vršiti dva puta godišnje, pod uslovom da zemlje partneri ispune kvalitativne i kvantitativne korake navedene u njihovim Reformskim agendama.

Kada preduslovi za podršku nisu ispunjeni ili više nisu ispunjeni, EU može odlučiti da obustavi isplatu sredstava,

Opšti preduslovi za podršku EU u okviru ovog instrumenta uključuju da zemlje partneri nastave da podržavaju i poštuju efikasne demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i fer izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, kao i da garantuju poštovanje ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjina.

Za Srbiju i Kosovo (koje Savet Evrope i Evrospka komisija tretiraju odvojeno od Srbije), još jedan preduslov je konstruktivno angažovanje sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima i normalizaciju odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Aneksa za implementaciju, kao i svih prethodnih sporazuma o dijalogu, te da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.

U cilju povećanja transparentnosti, zemlje partneri sa Zapadnog Balkana treba da uspostave veb portal za objavljivanje ažurnih podataka o krajnjim primaocima koji su ukupno primili više od 50.000 evra u periodu od četiri godine u okviru ovog instrumenta.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi