MMF zadovoljan Srbijom: Impresivni makroekonomski pokazatelji
Međunarodni monetarni fond je završio poslednju reviziju stendbaj aranžmana i pohvalio stanje domaće ekonomije
Impresivni makroekonomski i privredni rezultati Srbije u 2024. godini - privredni rast, snažno tržište rada, smanjena inflacija, rekordne devizne rezerve i jak bankarski sektor – ostavili su zadivljenu delegaciju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koja je bila u reviziji stend-baj aranžmana, kažu iz Narodne banke Srbije (NBS).
Razgovori MMF i predstavnika Srbije su vođeni od 3. do 15. oktobra, a koji su imali dva cilja – razmatranje rezultata u okviru stendbaj aranžmana (Stand-by Arrangement – SBA) i dogovor o ekonomskom programu u okviru trogodišnjeg Instrumenta za koordinaciju politika. S timom MMF-a postignuti su dogovori za oba cilja.
Uspešno je obavljeno četvrto, ujedno i poslednje razmatranje sprovođenja aktuelnog stendbaj aranžmana koji je zaključen u decembru 2022. godine na period od 24 meseca.
Istovremeno, postignut je dogovor o ekonomskom programu i srednjoročnim politikama koje će
MMF podržati trogodišnjim Instrumentom za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument – PCI). PCI je nefinansijski, savetodavni instrument za zemlje koje sprovode snažnu ekonomsku politiku, zbog čega je takav instrument pravi izbor za Srbiju. Činjenica da je Srbija već imala dva izuzetno uspešna nefinansijska instrumenta ovog tipa, kao i to što se aktuelni stendbaj aranžman već od drugog razmatranja smatrao aranžmanom iz predostrožnosti (jedno razmatranje ranije nego što se očekivalo prilikom odobrenja), potvrđuje da se u Srbiji sprovode kredibilne politike.
Pročitajte još:
"Rast plata i penzija samo po fiskalnim pravilima"
U okviru instrumenta PCI, kako je navedeno u saopštenju MMF-a, Srbija se obavezuje da fiskalni deficiti neće preći 3,0 procenta BDP-a u periodu od 2025. do 2027. godine, da će se izvršiti dodatna prioritizacija potrošnje u slučaju fiskalnih šokova, kao i da će povećanje zarada i penzija biti u skladu sa njenim fiskalnim pravilimakoji su usvojile 2022. godine, kao i da će razmotriti opcije za racionalizaciju i praćenje stavki rashoda koji su brzo rasli u 2024. godini. U slučaju dodatnih pritisaka na fiskalnu potrošnju, vlasti se obavezuju da će izvršiti dodatnu prioritizaciju javne potrošnje.
PCI će uspostaviti ravnotežu između potreba u pogledu javnih investicija i socijalnih rashoda u Srbiji i kontinuirane fiskalne discipline, kako bi se podržao održivi rast, a javni dug i dalje nastavio da pada.
– S obzirom na snažan napredak koji je Srbija ostvarila u prethodnih dvanaest godina, PCI bi trebalo da podrži očuvanje postignutih rezultata, kao i nastavak sprovođenja ambiciozne reformske agende – rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Postignuti dogovori trebalo bi u decembru da budu odobreni od strane Odbora izvršnih direktora MMF-a.
– Nakon prethodne misije MMF-a u martu ove godine rekla sam da je u periodu pred nama i formalno uvođenje Srbije u grupu zemalja investicionog ranga, koji Srbija zaslužuje. Čestitam nam svima dobijeni investicioni rejting, koji Srbiji odavno pripada! I nove ocene MMF-a jesu potvrda da u Srbiji sprovodimo dobre politike kojima jačamo našu ekonomiju, a time i uslove za dalji rast rejtinga. Postoje svi razlozi za realni optimizam, jer ovakvi uslovi olakšavaju donošenje odluka na srednji i dug rok, time i dalji rast zaposlenosti i ukupan napredak društva – izjavila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Iz NBS kažu da nakon dvonedeljnih razgovora MMF zaključuje:
- Makroekonomski rezultati u Srbiji su jaki.
- Privredni rast i tržište rada su snažni.
- Inflacija je smanjena.
- Devizne rezerve su na rekordnom nivou.
- Finansijski sektor je dobro kapitalizovan i likvidan.
- Učešće javnog duga u BDP-u nastavlja da se smanjuje.
U svom saopštenju MMF ističe i da je zahvaljujući jakom ekonomskog programu koji Srbija sprovodi, a koji je podržan i stendbaj aranžmanom MMF-a, i imajući u vidu kontinuiranu posvećenost snažnoj ekonomskoj politici, agencija S&P u oktobru prvi put dodelila Srbiji kreditni rejting investicionog ranga.
Rast od 2025. veći od 4%
Makroekonomski rezultati Srbije u 2024. godini su impresivni. MMF procenjuje da će rast u 2024. godini dostići 3,9% i da će zatim ubrzati na oko 4,25% u narednim godinama.
Inflacija je vraćena u ciljani koridor Narodne banke Srbije zahvaljujući merama monetarne politike i smanjenju cena energenata i hrane.
Ministar Mali: Velika vest za građane i privredu
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas Tanjugu da je dogovor da Srbija sa MMF sklopi novi nefinansijski aranžman, koji će trajati tri godine, dobar i jasan signal za građane, domaću privredu i strane investitore.
– Veoma važne i velike vesti za građane Srbije kada je naša ekonomija u pitanju. To su bili teški razgovori, ali rekao bih veoma uspešni na kraju. Uz pomoć stend-baj aranžmana smo stabilizovali naše javne finansije u tom trenutku, izdržali taj veliki šok i udar globalne krize, krenuli smo i u restrukturiranje našeg energetskog sektora i doneli plan restrukturiranja Elektroprivrede Srbije koji je u toku. Zatim novu metodologiju za obračun cena gasa i obračun cene električne energije. Usvojili smo i novi Zakon u upravljanju državnim preduzećima koji treba da podigne efikasnost i produktivnost njihovog rada… Sada smo dogovorili novi aranžman - PCI koji se odnosi na koordinaciju politika monetarne i fiskalne politike - i dogovorili smo da nastavimo reforme, prevashodno u energetskom sektoru i reforme državnih preduzeća – rekao je Mali.
Povećanje fiskalnog deficita na 2,7% BDP-a u 2024. godini biće u funkciji finansiranja dodatnih potreba u oblasti infrastrukture, socijalne politike i odbrane. Očekuje se da će javni dug pasti na oko 48% BDP-a do kraja 2024. godine zahvaljujući snažnim fiskalnim prihodima, snažnom ekonomskom rastu i nedavnoj reviziji BDP-a naviše.
MMF očekuje i da će se nastaviti kontinuirani snažni prilivi stranih direktnih investicija, koji će biti više nego dovoljni da pokriju tekući deficit platnog bilansa, što je obeležilo i prethodnih deset godina.
Ključni makroekonomski rizici odnose se na: eksternu tražnju, cene robe na globalnom tržištu, produbljivanje geoekonomske fragmentacije, kao i izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti uticaju klimatskih promena i ekstremnih vremenskih prilika.
Srbija je izgradila dovoljne rezerve i mehanizme za odbranu od rizika koji mahom dolaze iz eksternog okruženja. Devizne rezerve i depoziti države su visoki, javni dug i spoljni dug su održivi, a bankarski sektor je jak. Uz to, neophodan je i kontinuitet prudentnih politika kao dodatan važan zaštitni mehanizam.
– Obezbeđene rekordne devizne rezerve i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru bili su i ostaju važan stub izvesnosti poslovanja i očuvanja i finansijske stabilnosti zemlje. I inflacija u granicama cilja Narodne banke Srbije, rekordna dinarska štednja i najniže učešće problematičnih kredita govore u prilog monetarnoj i finansijskoj stabilnosti. Sve to, uz očekivano ubrzanje rasta BDP-a na raspon između 4% i 5% u narednim godinama, jeste pokazatelj da je Srbija u odličnim rukama – zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari