Do juče u dugovima, danas u milijardama: Ne znaju kako da potroše višak novca

Za prepunu državnu blagajnu Irske, najzaslužniji su prihodi od poreza na dobit globalnih kompanija. Dok mnoge zemlje mogu samo sanjati o problemu viška novca u budžetu, irski zvaničnici suočavaju se s izazovom kako pametno upravljati neplaniranim viškom od čak 8,6 milijardi evra.

Neočekivana Dilema

Ova ostrvska zemlja, treću godinu zaredom, suočava se s istom dilemom. Prema rečima Džerarda Brejdija, glavnog ekonomiste u Ibecu, najvećem poslovnom lobiju u zemlji, „Irska se bori da pronađe načine da taj novac pretvori u stvari koje su ljudima potrebne“. Iako se ekonomija oporavila nakon sloma od pre više od decenije, kada su EU i MMF morali da priskoče sa 67,5 milijardi evra zajmova, irska vlada ostaje oprezna. Glavni fokus ostaje na štednji za penzije, klimatske promene i infrastrukturalne izazove.

Rast ekonomije i prepun budžet

Irska ekonomija beleži značajan rast, čak pet puta brži od očekivanog. Prošle godine, država je bila u plusu za 8,3 milijarde evra, a godinu pre toga 8,6 milijardi evra. Prema predviđanjima, do 2027. godine višak u državnoj kasi mogao bi da dostigne čak 38 milijardi evra.

Veliki deo ovog bogatstva dolazi od poreza na dobit globalnih kompanija, uglavnom iz tehnološkog i farmaceutskog sektora. Samo u 2023. godini, ti prihodi doneli su 23,8 milijardi evra, a očekuje se da će ove godine porasti na 24,5 milijardi evra. Međutim, vlada je svesna da su ovi prihodi privremeni, pa ih pažljivo usmerava na dugoročne ciljeve.

Profimedia

Investicije i oprez

Kako bi osigurala stabilnu budućnost, Irska je prebacila više od 100 milijardi evra viška u dva državna imovinska fonda do 2035. godine. Deo novca je takođe korišćen za otplatu dugova i smanjenje odnosa duga i BDP-a na nešto ispod 76 procenata. Ostatak sredstava otišao je na finansiranje mera protiv kovida-19 i podršku troškovima života.

Ipak, ekonomisti upozoravaju da bi preterana štednja mogla dugoročno da našteti zemlji. Sa milijardama u rezervama, Irska bi mogla da reši brojne infrastrukturne probleme, uključujući stambenu krizu, probleme sa električnom mrežom, vodovodnim sistemom, zdravstvenim uslugama i javnim prevozom. Ekonomista Dejvid Makvilijams smatra da je ovo „prilika koja se pruža jednom u generaciji“ da Irska finansira javna ulaganja iz sopstvenih sredstava i tako značajno unapredi društvo.

Profimedia

Društveni problemi i dalji planovi

Vlada je najavila budžet koji uključuje 6,9 milijardi evra potrošnje i 1,4 milijarde evra poreskih mera, uz pravilo da povećanje potrošnje ne prelazi pet posto godišnje. Ema Hauard, predavač na Tehnološkom univerzitetu u Dablinu, veruje da bi deo viška trebalo usmeriti ka rešavanju društvenih problema, kao što su usamljenost i siromaštvo, koji su u porastu u Irskoj.

Pored toga, postoji i potreba za ubrzavanjem izgradnje kuća, koja je još uvek spora u odnosu na potrebe rastuće populacije. Na primer, nacionalna dečja bolnica znatno je premašila rokove izgradnje, što je dovelo do četiri puta većih troškova od planiranih.

Oprez ili proaktivnost?

Šta god da odluči, Irska se nalazi u povoljnoj poziciji. Nedavne poreske reforme, kao što je povećanje poreza na dobit velikih firmi sa 12,5 na 15 posto, dodatno će osnažiti prihod države. Međutim, ključna odluka ostaje kako optimalno iskoristiti ovaj višak sredstava.

"Trenutno smo u vrlo, vrlo jakoj poziciji", rekao je Simus Kofi, predsednik Irskog fiskalnog savetodavnog veća. "Nadamo se da nećemo napraviti nered", dodao je, izražavajući oprez koji i dalje prati svaku odluku o sudbini ovih sredstava.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi