Skupe stanarine: Propisi bez inspekcije ne vrede ništa ni u Nemačkoj

Zakonsko ograničenje visine stanarina zvuči kao dobra ideja, i ponegde funkcioniše, kao u Austriji, ali to nije garancija da može da se sprovodi svuda, pokazuje i slučaj zemalja sa vladavinom prava kao što je Nemačka.

Tamo se za takav propis već u startu govorilo da je državni nadzor stanarina besmislica, pogotovo ako za to nije niko odgovoran, prenosi SeeBiz. pisanje Dojče vele.

Ovo pogotovo važi za stanove koji se ponovo izdaju, jer stari stanari kojima neko pokušava da podigne kiriju mogu da se obrate sudu. Novi stanari su stavljeni pred s vršen čin, čak i ako znaju da ograničenje postoji.

"Ne možete biti bliže centru! A ni Rajna nije daleko ovde u Diseldorf-Oberkaselu, možete tamo trčati svaku večer“, objašnjenje je posrednika za jedan stan. Ali, stan nije jeftin: 1.500 evra mesečno, bez režija za tek 80 kvadrata i time se nedvosmisleno krši ograničenje stanarine koja vredi za Disledorf.

Ona propisuje kako se "lokalna uporediva stanarina" može premašiti za najviše deset odsto. Stan bi zapravo trebao koštati gotovo 400 evra manje.

Kontrola najamnine, uvedena 2015. godine, očito ne funkcioniše. Stari stanari još pred sudom mogu da ospore velika povećanja stanarina, ali to vlasnici uveliko nadoknađuju kod ponude stana novim stanarima – i to bez posledica.

Martin Peters s portala Frajburg Rental Monitor posmatra oglase pomoću posebnog softvera i iz mnogih faktora izračunava je li naplaćena najamnina dopuštena i zastrašen je onim što vidi svaki dan. Jer teško da se itko osvrće na ograničenje visine stanarine.

– Već i zato što nitko od gradskih službi niti ne gleda šta je na tržištu. Ne postoji autoritet koji to proverava – kaže Peters.

U Diseldorfu dobra četvrtina oglasa krši ograničenje najamnine. Problem jest i što mnogi stanari ne znaju ništa o postojećoj granici. Felicitas Somer s Tehničkog univerziteta u Minhenu je anketirala 10.000 stanara u istraživanju s LMU Minhen, a osim što mnogi ne znaju za propius, samo 2,4% ispitanih je spremno suočiti se sa stanodavcem.

Jer, to znači da se nešto mora preduzeti i po potrebi ići na sud, od čega mnogi zaziru. Istraživačima su odgovorili kako se ne žele sukobljavati sa vlasnikom stana ili ih je strah da će im otkazati stan.

– Način kako je trenutno osmišljena kontrola najamnine, ona ne funkcionira i stoga je smokvin list – kaže Somer.

U Ministarstvu se prave Englezi, ali neki gradovi reaguju

U nemačkom Ministarstvu građevine ne žele ništa da znaju o sprovođenju zakona a nadležna ministarka Klara Gejvic ukazuje kako se može ići na sud ako se krši zakon.

– Naravno da nemamo državu koja bi bila dadilja i koja se meša u ugovorne odnose između dve privatne osobe – kaže ministarka.

Međžutim, Nemačko udruženje stanara to vidi drugačije. Predsednik Lukas Zibenkoten kaže da takođe verujem da bi se ljudi trebali sami da se brinu za svoja prava, ali…

– Ako to ne učine jer se boje ili su zabrinuti, onda mislim da država definitivno treba intervenisati – kaže Zibekoten."

I to neki gradovi i rade. Frankfurt, na primer, reaguje kada građani prijave prekomerne najamnine, i Grad ide na sud u njiuhovo ime. Tu se čak ne pozivaju na ograničenje stanarina koja dozvoljava najviše 10% povećanja, nego na kazneni trgovački zakon. A taj zakon za neopravdano poskupljenje za 20% propisuje novčanu kaznu vlasniku stana, kod 50% ili čak više je već krivično delo lihvarenja – za što je moguća i zatvorska kazna.

Slično je u Frajburgu, gde grad čak automatski postaje aktivan za građane i obraća se stanodavcima za koje se sumnja da ignorišu zakone. Grad je također već podigao tužbu i za lihvarenje kod iznajmljivanja stana, ali postupak je na kraju prekinut.

Jer lihvarstvo znači kako je trgovac, dakle stanodavac, svesno zloupotrebio nevolju u kojoj se našao kupac, dakle stanar – a to je teško dokazati. Čak i u ovoj nestašici stanova.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi