Ogromna razlika u platama direktora i radnika u Americi, dok je kod nas situacija potpuno drugačija

23.07.2021

07:44 >> 10:32

0

Plate top menadžera u Srbiji su dvadesetak puta veće od prosečne, ali to nije ni izbliza onima u SAD

Ogromna razlika u platama direktora i radnika u Americi, dok je kod nas situacija potpuno drugačija
Profimedia/Pixabay

Desetina hiljada evra je zarada o kojoj većina Srba ni ne sanja, ali plate ovdašnjih direktora zapravo su veoma male ako se pogledaju evropska, a posebno američka primanja. U svetu su mnogo veće i razlike između plata radnika i njihovih direktora nego u Srbiji.

Tako su zarade američkih direktora sa liste 500 najvećih berzanskih kompanija u proseku 299 puta veće nego što su medijalne plate njihovih radnika, pokazuje analiza CNN-a. Preslikano na Srbiju, to bi značilo da bi direktori najboljih firmi iz Srbije trebalo imaju plate veće od čak 125.000 evra mesečno.

Malo ovde, malo onde, pa neki nakupe 30.000 evra

Kada se govori o velikim platama u Srbiji neizostavno je pominjanje imena Dušana Bajatovića, generalnog direktora “Srbijagasa“. Iako Bajatović, po sopstvenom priznanju zarađuje “više od 30.000 evra mesečno“, on u JP “Srbijagas“ dobija samo 1.420 evra. Član je Nadzornog odbora mešovitog rusko-srpskog preduzeća “Jugorosgas“, zatim NO podzemnog skladišta gasa „Banatski dvor“, pa predsednik NO ruske osiguravajuće kuće „Sogaz“, kao i direktor „Gastransa“, u vlasništvu rusko-srpske u Švajcarskoj, „South Stream Serbia AG“, gde je takođe direktor. Ujedno je i poslanik u Skupštini Srbije, gde prima paušal.

Naravno, niti je Srbija Amerika, niti su domaće firme na nivou onih sa liste S&P 500 (makar bile i u stranom vlasništvu). Zbog toga se direktori srpskih firmi moraju zadovoljiti sa prosekom od “samo“ nekih desetak hiljada evra mesečno.

Plate su, naravno, svuda tajna ali prema nezvaničnim saznanjima 24sedam, plata top menadžera u Srbiji, koji obično pokriva i region, je oko 10.000 evra mesečno. Na tu platu, pored brojnih nenovčanih beneficija, ide i godišnji bonus od 40 do 60 odsto plate, tako da ovdašnji vrhunski menadžeri u privatnom sektoru godišnje mogu da zarade i više od 150.000 evra, neto.

– Koliko mi znamo plate izvršnih direktora u privatnom sektoru idu oko 4.000 do 5.000 evra, a u javnom nisu tolike ali i dalje direktori dobijaju oko 2.500 evra. Naravno, ima i izuzetaka, ali ogromna godišnja primanja su onda suma pozicije direktora, mesta u raznim nadzornim odborima i sl. Ako je u privatnom sektoru odnos plata jedan prema deset, u državnom je bar jedan prema četiri – kaže za 24sedam Duško Vuković, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Razlika u standardu ogromna

Vuković ističe da, iako su plate srpskih direktora mnogo manje od onih u Evropi ili SAD, razlika između standarda koji oni ovde imaju i standarda njihovih radnika je ogromna.

– Srbija je po međunarodnim analizama i GINI koeficijentu zemlja sa najvećom društvenom nejednakošću u Evropi. Ako pogledate segmente najsiromašnijih 20 odsto i najbogatijih 20 odsto, razlika je čak deset prema jedan. Pitanje je i šta je prosek, jer analizirali smo slučajeve gde firma od desetak ljudi ima statistički prosečnu platu od 50.000 ili 60.000 dinara a u stvari devet ljudi je gotovo na minimalcu dok samo vlasnik ima veliku platu – objašnjava Vuković.

Profimedia

Cifra od 10.000 evra mesečno za “običnog“ građanina Srbije, gde je medijalna plata u aprilu bila manja od 420 evra, deluje fantastično u bukvalnom smislu. Ali ta plata direktora u dobrostojećim firmama iz platežnih sektora IT-ja, bankarstva, osiguranja ili energetike, je tek nekoliko puta veća od onih koje imaju zaposleni na srednjem nivou firme. Podsetimo da plata i nekog ko je niskopozicioniran u dobrim softverskim firmama u Srbiji lako može da bude 1.500 evra.

Takve odnose, doduše sa iznosima na mnogo nižem nivou, pokazuje i zvanična statistika. Tako je odnos plata visokostručnog kadra i niskokvalifikovnih radnika u oblasti bankarstva i osiguranja 2,93 a kod rudarstva i energetike 3,4. Najmanja je razlika kod obrazovanja, samo 2,3 puta.

Američki bogataši i evropska sirotinja

Na cifre od kojih nas “boli glava“, Evropljani bi se samo nasmejali, a Amerikanci verovatno ne bi razumeli da li se radi o mesečnim ili godišnjim iznosima. Jer, u SAD se godišnje zarade najplaćenijih izvršnih menadžera mere u stotinama miliona dolara.

Nije sve u parama, ima nešto i u “padobranu“

Osim finansijske koristi od svog posla, menadžeri i u Srbiji ostvaruju i druge beneficije koje im plaća firma. One idu od privatnog zdravstvenog i penzijskog osiguranje, preko životnog osiguranja do osiguranja od profesionalne odgovornosti. Svakodnevno su tu beneficije korišćenja kompanijskog automobila u privatne svrhe, naknada troškova stanovanja, plaćanje školarine za decu… Na kraju dolazi i beneficija odlaska iz firme jer za najbolje i u Srbiji postoji institucija “zlatnog padobrana”. Za nekog iz top menadžmenta to znači da uz otkaz dobija i do 36 zarada, a njemu se mogu nadati i neki iz nižeg menadžmenta, koji vrata firme zatvaraju uz dobijenih šest zarada.

Tako je generalni direktor „Pejkoma“ (Paycom), Čed Ričison, 2020. godine dobio više od 200 miliona dolara na ime plata i bonusa. Ne zaostaju mnogo ni kolege iz „Dženeral elektrika“, „Redženeron farmaseutikalsa“, „Hiltona“, „T-Mobajla“, „Najkija“, „Majkrosofta“ i „Netfliksa“.

Prosečna plata direktora kompanija čije se akcije na berzi nalaze u indeksu S&P 500, bila je lani 299 puta veća od prosečne plate radnika, kaže godišnji izveštaj AFL-CIO o zaradama najviših menadžera. Njihov prosek iznosi 15,5 miliona dolara. Istovremeno, prosečan radnik u proizvodnji zaradio je lani 43.512 dolara.

Srpski odnos plata direktor – radnik deluje kao statistička greška, kada se uporedi sa američkim rekorderom, kompanijom „Aptiv“, gde je direktor zaradio 5.294 puta više (31 milion dolara) nego njegov prosečan radnik (medijalna plata 5.900 dolara).

Pročitajte još:

Ove američke basnoslovne plate mnogo su veće i od evropskih. Prema istraživanju iz 2017. godine, kada su američki direktori zarađivali nešto manje nego 2020. godine – 14,25 miliona dolara godišnje, njihovi parnjaci iz Švajcarske su u proseku dobijali tek 8,5 miliona, Holandije 8,2, a iz Velike Britanije 7,95 miliona dolara.

Pritom je direktor u Velikoj Britaniji dobijao 94 plate prosečnog radnika, u Francuskoj 91, Nemačkoj 89… a u Švedskoj “samo“ 40.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi