Zagrobni život kriptovaluta: Kako nekom ostaviti testament za bitkoine

21.08.2021

13:29 >> 13:32

0

Autor: G.M.Š.

Pojava digitalne imovina sa sobom nosi čitav niz i problema ali i novih biznisa od kojih je usluga obezbeđivanja nasledstva jedna od najosetljivijih

Zagrobni život kriptovaluta: Kako nekom ostaviti testament za bitkoine
Foto: Pixabay/Carolyn Booth

Procena je da u svetu trenutno zbog neodređenog vlasništva blokirano oko 140 milijardi dolara vrednih kriptovaluta. Da to ne bi zadesilo i njih, odnosno njihovu decu, mnogi vlasnici digitalne imovine, odnosno kriptovalute, iznalaze način da ostave „kriptotestament“. Ali, iako pripadnici generacije „rođene s računarom“, mnogi od njih po ovom pitanju ne veruju tehnologiji, prenosi „Biznis i finansije“.

Potreba da se obezbedi poštovanje „poslednje volje“ vlasnika digitalnog novca iznedrila je rastuća industriju na finansijskom tržištu – digitalne platforme specijalizovane za „zagrobni život“ digitalnog novca.

Procenjuje se da je oko petina svih bitkoina koji postoje na tržištu „izgubljeno“, što znači da im niko nije pristupio najmanje pet godina. Izraženo u brojkama, u pitanju je oko 3,7 miliona bitkoina, odnosno oko 140 milijardi dolara kapitala koji je „ispario“, pri čemu ovaj iznos ne sadrži druge kriptovalute kojima se trguje. A njih nije ni tako malo.

Stručnjaci za digitalne valute smatraju da je najveći deo „izgubljenih“ bitkoina pripadao vlasnicima koji su preminuli, a da nisu imenovali naslednike i omogućili im pristup svojim kripto novčanicima.

Da bogatstvo ne nestane u vazduhu, Ilustracija: Pixabay/ mohamed Hassan

Neki od ovakvih slučajeva su već poznati u javnosti, recimo, 2013. godine „rudar“ bitkoina Metju Mudi (26) poginuo u avionskoj nesreći, ne ostavivši nikome pristup svojoj digitalnoj imovini koja je vredela na hiljade dolara. Njegov otac sve do danas pokušava da povrati ta sredstva.

Još je poznatiji primer iz 2018. godine, kada se milijarder Metju Melon predozirao u hotelskoj sobi, čija je investicija u kriptovalutu XRP vredela milijardu dolara. Melon je navodno sklonio digitalne ključeve za kriptovalute pod lažnim imenima na različitim lokacijama širom Sjedinjenih Država. Umro je, a da nikome od porodice nije rekao gde se nalaze njegovi digitalni ključevi, pa se za tim lokacijama i dalje traga.

Milenijalci se dozvali pameti

Istraživanja rađena pre pandemije pokazivala su da skoro polovina ulagača u kriptovalute uopšte ne razmišlja o „zagrobnom životu“ svoje digitalne imovine. Kodi je uveliko promenio percepciju i sada ljudi u kasnim tridesetim godinama života više razmišljaju o zaveštanju nasleđa.

Kanađanka Erin Bari, koja je nakon ličnog iskustva sa gubitkom porodične digitalne imovine usled iznenadne smrti njenog ujaka pokrenula prvu onlajn platformu „Willful“ za nasleđivanje virtuelnog novca, kaže da su nakon izbijanja pandemije doslovno opsednuti mladim investitorima koji se raspituju za ovakve mogućnosti.

Pored tehničkih, platforma nudi i sve pravne usluge koje se inače koriste kada je reč o regulisanju klasičnog nasledstva, od mogućnosti da vlasnik kriptovaluta ovlasti određenu osobu za pristup sredstvima još tokom njegovog života, pa sve do pisanja testamenta sa vrlo konkretnim uputstvima ko ih nasleđuje, gde se čuvaju i kako može da im se pristupi.

Zanimljivo je, međutim, da iako je reč o generacijama koje su se „rodile“ sa najsavremenijim digitalnim tehnologijama i mnoge analogne ne znaju ni da koriste — većina insistira da sve poverljive podatke ispiše na hartiji i drži zaključane u sefu u nekoj banci.

Naizgled paradoksalna nepoverljivost tehno generacija u tehnologiju kada je reč o zaštiti podataka je samo deo njihove šire sumnjičavosti prema drugima, komentariše kanadska preduzetnica svoje iskustvo sa ovom starosnom populacijom.

Opravdano sumnjičavi u kompjutere

Pravni stručnjaci kažu da u slučaju digitalne imovine sumnjičavost koju izražava deo vlasnika nije baš neosnovana.

Parker F. Tejlor, advokat za imovinsko pravo u konsultantskoj kompaniji, napominje da, kada je reč o kripto imovini, nema sudskog ili nadzora bilo koje treće strane kao kada novac držite u klasičnim bankama.

– Zato su rizici od zloupotreba daleko veći, a zbog koncepta blokčejna možete imati velikih problema i oko naizgled banalnih stvari, recimo da promenite advokata ili se predomislite i ovlastite drugu osobu za pristup vašoj imovini – objašnjava Tejlor.

Uprkos brojnim nedoumicama, primetno je da u vreme pandemije raste broj platformi koje su specijalizovane upravo za ovaj posao, nudeći kripto investitorima sigurnije alternative za prenos svojih sredstava.

Pročitajte još:

Primera radi, „TrustVerse“ koristi veštačku inteligenciju i personalizovane „pametne“ ugovore za čuvanje ključeva i lozinki. „Safe Haven“ omogućava korisnicima da skladište privatne ključeve na blokčejn lancu i postavljaju sopstvene parametre za distribuciju, dok „Clocr“ ima digitalni trezor koji „uništava“ lozinke i distribuira ih na više lokacija.

Platforma „Casa“, pak, deli pristup između više ključeva uskladištenih na odvojenim uređajima, a izvršni direktor ove kompanije Nik Nojman kaže da se broj prijavljenih za nivo koji podrazumeva sumu od najmanje pet hiljada dolara godišnje i uključuje protokol nasleđivanja — skoro udvostručio u prvih šest meseci ove godine.

Većina ovih platformi je usredsređena na bezbednosne protokole koji garantuju siguran prenos privatnih ključeva i podataka o nalogu. Ali zakoni se ne menjaju tako brzo kao tehnologija, pa zato „Coinbase”, „Binance“ i druge popularne berze kriptovaluta imaju svoje procedure u slučaju da vlasnik digitalne imovine umre, a koje su vrlo slične procedurama u bankama.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti