Što se ekonomije tiče, Srbija dobro napreduje ka Evropi

U najnovijem izveštaju o napretku Srbije u evrointergracijama utvrđeni su umereni napredak i dobar nivo pripreme u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, prenosi Tanjug svoja saznanja iz Brisela.

Za razliku od političkog dela godišnjeg izveštaja, gde ima i pohvala i kritika, u ekonomskog delu uveliko preovladava pozitivan ton.

– Pritisak na cene i dalje je bio prigušen, a inflaciona očekivanja obuzdana. Smanjivanjem budžetskog deficita i održavanjem obazrivog fiskalnog stava, Srbija je značajno poboljšala održivost duga. Učinak na tržištu rada je poboljšan, s najnižom stopom nezaposlenosti u poslednjoj deceniji. Međutim, dobrom rezultatu doprinela je i velika emigracija – navodi se u tekstu izvešataja.

EK je pozvala Srbiju da poštuje standarde i pravila EU kod ulaganja, državne pomoći i procene ekoloških uticaja investicija.

“Sve investicione odluke treba da prate EU standarde o javnim nabavkama, državnoj pomoći, proceni uticaja na životnu sredinu i analizi troškova i koristi”, ukazuje se u izveštaju.

Usporene reforme

Dalje se ukazuje da je neki napredak ostvaren u reformama poreske službe i privatizacije državnih banaka, ali da ostale strukturne reforme javne administracije i državnih preduzeća sporo napreduju. Navodi se da je potrebno ukloniti slabosti u budžetskom okviru i da nema napretka u jačanju fiskalnih pravila.

– Država je i dalje snažno prisutna u ekonomiji, a privatni sektor je sputan slabostima u vladavini prava – ističe se u izveštaju.

Srbija je postigla i određeni napredak i umereno je spremna da se izbori sa pritiskom konkurencije i tržišne snage unutar EU.

– Struktura privrede se dalje poboljšavala i ekonomska integracija sa EU i dalje je visoka – ocenjuje Komisije.

Dodaje se da se investicije i dalje povećavaju, ali da obrazovanje i obuka ne ispunjavaju u potpunosti potrebe tržišta rada.

Što se tiče sposobnosti da preuzme obaveze članstva, Srbija je pojačala rad na usklađivanj zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u poglavljima o ekonomskom i unutrašnjem tržištu.

EU je ocenila da su spoljni debalansi povećani, ali da su finansije Srbije ostale “zdrave” zahvaljujući prilivu direktnih stranih investicija, kao i da je smanjenjem budžetskog deficita i mudrom fiskalnom politikom Srbija znatno poboljšala održivost duga.

Krizom nastalom zbog pandemije kovida 19, međutim, veoma su pogoršani ekonomski izgledi za 2020, posebno kada je reč o rastu BDP, javnim finansijama i zaposlenosti.

Srbija, piše dalje, mora da primenjuje ista pravila za određivanje prioriteta, izbor i kontrolu svih kapitalnih investicija, bez obzira na vrstu investicija ili izvor finansiranja, uključujuči one po međuvladinim sporazumima.

“Sve investicione odluke treba da prate EU standarde o javnim nabavkama, državnoj pomoći, proceni uticaja na životnu sredinu i analizi troškova i koristi”, ukazuje se u izveštaju.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi