Mogu li nas spasiti privatne penzije: Rešenje postoji ali...

Grupa hrvatskih stručnjaka upozorila je ovih dana da privatizovani penzijski sistem u zemlji srlja u propast i poziva Vladu da u uslovima globalne krize hitno reaguje i spasi buduće penzionere. U penzijskom sistemu Srbije privatne penzije postoje samo u dobrovoljnom i dodatnom vidu ali ni takav oblik nije ispunio očekivanja da će doneti spokojnu starost.

Međutim, za razliku od hrvatskog „II stuba“ srpski „III stub“, ipak ima mnogo veće nade da „proradi“, ako mu se dozvoli, smatraju srpski stručnjaci.

Drugi stub sistema penzijskog osiguranja, obavezno privatno osiguranje, koji je uvela Svetska banka u zemlje Istočne Evrope je najkontroverzniji deo novog penzijskog modela. Praktično su sve ex-komunističke zemlje ili potpuno napustile taj model (Mađarska, Poljska...), ili su drastično smanjile stope doprinosa (Bugarska, Letonija...) ili su pak dozvolile građanima da biraju i sami se vrate u prvi stub (Slovačka, Rumunija, Hrvatska, Makedonija...).

- Prvi problem je na koji način je taj stub nastao, vođen pre nekim liberalnim ideološkim očekivanjima nego čvrstom ekonomskom teorijom . A nastao je isecanjem dela prvog stuba, odnosno javnog penzijskog sistema. Time je napravljen ogroman tranzicioni deficit za javni sistem, za koji s očekivalo da će se država „snaći“ da ga pokrije. A drugi razlog je što ti privatni penzijski fondovi nisu dali stope prinosa koji su očekivani – rekao je Nikola Altiparmarkov, član Fiskalnog saveta Srbije, na skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti povodom 100 godina Bizmarkovog penzijskog sistema u Srbiji (Jugoslaviji).

Izneverene nade, isparile milijarde evra osiguranika

A ti prinosi ne da nisu ispunili očekivanja već manjkom prete da uruše čitav budžetski i finansijski sistem zemlje, tvrde u pismu Vladi Hrvatske stručnjaci Ljubo Jurčić, Drago Jakovčević, Gojko Bežovan, Ivan Lovrinović i Željko Garača.

Hrvatska je u reformu penzionog sistema, koji je uključio drugi (obavezni) stub, ušla 2002. godine ali je ostala među retkima koji su sa njime i ostali.

- Međunarodna organizacija rada (ILO) je još 2018. izradila veliku studiju koja je pokazala da je to bio neuspešan eksperiment pa je preporučila da se taj sistem napusti. Zaposleni koji će u penziju ići  iz drugog stuba imaće niže penzije. Oni su izgubili novac i nastaviće da ga gube i narednih godina - upozorio je profesor zagrebačkog Pravnog fakulteta, Gojko Bežovan .

On ističe da su obavezni penzioni fondovi uložili novac u državni dug Hrvatske „a to znači da država sama sebi pozajmljuje novac preko posrednika, koji joj naplaćuje masne provizije i debele kamate”.

Nadalje, penzijska osiguravajuća društva koja isplaćuju penzije moraju uskladiti penzije s visinom inflacije pa će sa visokom inflacijom i u idućoj godini, doći u situaciju da neće imati otkuda da isplaćuje penzije, tvrde stručnjaci.

Prema istraživanju koje su proveli potpisnici pisma, gubici fondova su u tekućoj godini oko 1,85 milijardi evra a inflacija od 13 odsto je obezvredila vrednost imovine za 2,1 milijardu evra.

Stručnjaci kažu da su se zbog drugog stuba povećali deficit prvog stuba, budžetski deficit i javni dug, a Hrvatska je ušla u prekomerni deficit budžeta i makroekonomsku neravnotežu.

Međutim, nisu svi i u stručnoj javnosti za ukidanje „privatnih penzija“. Na skupu u SANU Predrag Bejaković, Insitut za javne finansije iz Zagreba rekao je da postoje problemi i u državnom penzijskom sistemu, koji čini čak 13,7 odsto BDP-iako su penzije male. Prosečna penzija je tek 39 odsto prosečne plate.

U Srbiji je taj iznos 45 odsto, odnosno 52 do 53 ako se gleda odnos starosne penzije i prosečne plate, što je nova evropska metodologija.

Ali iako na II stub odlazi jedna četvrtina doprinosa za penzijsko osiguranje, sa malim efektima, Bejaković kaže da ga ipak ne treba ukidati.

- Ljudi moraju biti i sami odgovorni za svoju penziju i standard života u starosti, da štede koliko god mogu. Time se smanjuje i opterećenje koji se pravi za naredne naraštaje. Takođe, treba ih uvećanim stopama nakon neke dostignute starosti stimulisati da, ako mogu, rade što duže i tako povećaju penziju – kaže Bejaković, ukazujući na sistemski problem koji pravi to što muškarci u proseku penziju uživaju 19 godina a žene čak 28.

Izbegnuta zamka II stuba, ali se koprcamo s trećim

Srbija je 2001 – 2002. godine odbila preporuku Svetske banke da uvede II stub penzijskog osiguranja i to je bio ispravan potez, kaže Gordana Matković, direktorka Centra za socijalnu politiku (CSP) i redovna profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju.

Foto:Pixabay/Lucia Grzeskiewicz

- To se kasnije pokazalo kao neodrživi i skup eksperiment. Očekivanja da će tranzicijski deficit u javnom sistemu reši ubrzanim ekonomskim razvojem razvejala je kriza iz 2008. godine. Treći stub je već racionalnije rešenje jer neki ljudi imaju potrebu da sami žele da se obezbede za svoju starost. Ali, nije nebitno kako je on regulisan, u šta ti dobrovoljni privatni fondovi mogu da ulažu, da li sve ide isključivo u državne obveznice, kolike su naknade upravljačima fondova... – ističe Matković, koja je bila ministar za socijalna pitanja u Vladi Srbije 2001-2004. godine.

Upravo to - u šta se ulaže – razlog je što u Srbiji nije kako bi trebalo, nikada proradio ni treći  stub penzijskog osiguranja. To pokazuju i ovonedeljni podaci NBS da je neto imovina dobrovoljnih (privatnih) penzijskih fondova u Srbiji na kraju trećeg tromesečja 2022. godine iznosila je 47,1 milijardi dinara (401 milion evra) i niža je za 1,4 procenata nego tri meseca ranije.

Tokom trećeg tromesečja gubitak od ulaganja fondova u kojima je svaki deseti zaposleni u Srbiji, iznosio je 915 miliona dinara (7,8 miliona evra) a u strukturi ulaganja i dalje je daleko najviše (76,4 posto), srpskih državnih obveznica.

To je glavni razlog što su dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji podbacili, odnosno nisu "ispunili očekivanja“, kako to kaže Fiskalni savet.

Zbog toga treba da im se dozvoli da investiraju u inostranstvu, na prvoklasne akcije i državne obveznice, i to više od sadašnjih 10 odsto imovine. Moraju da se menjaju i sami fondovi, odnosno upravljačka društva, jer su skupi, odnosno imaju velike ulazne naknade, a i ne daju nikakvu garanciju prinosa (od ulaganja u obveznice), za sličnih u Sloveniji, Češkoj ili Slovačkoj.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi